Албански писац, преводилац и друштвени посленик Милена Селими, која је од јуна о.г. представник бугарске националне мањине у Одбору за нациоалне мањине у Албанији, потиче из мешовите породице – отац јој је Албанац, а мајка – Бугарка. Њена мајка – Јанка Селими, која је родом из Добрича, од 1964. године промовише бугарски језик у Албанији као преводилац у бугарској секцији Радио Тиране, у разним албанским институцијама и као професор Универзитета у Тирани. Миленин отац кореограф Скендер Селими, утемељивач је албанске балетске школе, аутор је наставне литературе о кореографији и историји балета, као и бројних монографија о албанским народним играма.

Сама Милена је, по завршетку студија албанског језика и књижевности у Тирани 1991. године, почела да ради као новинар и сценариста дечјих програма на Албанској радио-телевизији. Током 90-их година 20. века завршила је мастер студије из области новинарства на Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“, након чега је радила као уредник, продуцент, главни уредник и извршни уредник Радио Тиране. Била је главни уредних неких од најчитанијих листова и часописа у Албанији, а исто тако и Би-Би-Сијев дописник. У периоду 2013-2015. г. је главни сарадник за комуникацију с медијима у Министарству културе Албаније, а од 2019. године је извршни директор Центра за отвореност и дијалог у албанској престоници. Међутим, радио је одувек имао посебно место у њеном животу:

„Радио је у мом срцу. Зато, кад год имам прилику, радим понешто и за радио. Превођењем сам се почела бавити још за време студирања у Тирани. Како бих упознала моје колеге Албанце са делима бугарских књижевника, ја сам им преводила приповетке Елина Пелина. А профсионално сам се тиме почела бавити 2010. године. У томе ми је помогла преводилачка мрежа „Традуки“, која омогућава људима с Балкана и Источне Европе да се кроз књижевност боље упознају и зближе. Отада до данас превела сам дела многих аутора из Бугарске, Србије, Северне Македоније, Хрватске. Георги Господинов заузима посебно место у мом срцу. Превела сам његову књигу „Физика туге,“ а сад ме чека роман „Временско склониште.“ Моја мајка је превела његов „Природни роман.“ Такође, превела сам „Мисију Лондон“ Алека Попова, „Узвишење“ Милена Рускова, а најтежа за превођење ми је била књига Калина Терзијског – „Има ко да ме воли.“ Тренутно преводим последњи роман професора Златимира Коларова – „По танком леду.“

У Албанији расте интересовање за бугарске ауторе, каже Милена Селими и објашњава како одлучује шта да представи од бугарске књижевности албанским читаоцима.

„Све почиње од тренутка када лично упознам аутора. Знам албанске писце који су се на различите начине упознали са савременим бугарским ауторима. На пример, Стефан Чапалику је албански писац чија је презентација недавно одржана у Софији. И када се он или друге колеге врате са међународних сусрета, разговарам с њим и они ми причају о томе како се развија књижевност у Бугарској. Дакле, веома је важан директан утисак о аутору. Ево, рецимо, Георги Господинов је у Албанији преведен још пре 10 година, али су га читаоци тек сад упознали. Наравно, томе је допринела и награда „Букер,“ немогуће је да таква и сличн признања не утичу на читаоце.“

Односи и доступност бугарске културе су од великог значаја за познавање културе наше земље. Према речима бугарског представника у Одбору за националне мањине, то се најлакше може постићи отварањем бугарског културног центра у Албанији.

„Бугарска већ има сличне центре у Северној Македонији и Србији. Зашто онда да нема и у Албанији,“ пита се наша саговорница и додаје: „Биће нам од велике користи. Последњи пут смо овде бугарску представу гледали пре 6-7 година – један комад Мире Добреве. Било је и наступа неколико плесних група, али то није довољно. Потребан нам је простор где ћемо говорити о култури, о себи и представљаћемо бугарска достигнућа. То је важно и за Албанију и за Бугарску, и за бугарску заједницу овде. Када видимо да држава и институције маре за нас, то нас подстиче да наставимо да бранимо своју културу. Бугари овде воле и Албанију и Бугарску. Осим тога, две земље су тренутно у веома добрим односима. У сталном смо дијалогу са новим бугарским амбасадором у Тирани и надам се да ће се досадашњи напори наставити. Јер је све то од велике користи за обе земље и пре свега за бугарску заједницу,“ рекла је Милена Селими.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Красимир Мартинов, Костандина Бело, Фејсбук налог Милене Селими