Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Музеј у италијанском граду Кампобасу чува историјске налазе везане за Бугарску

Археолог Изабела Маркета о бугарском трагу у историји средњовековне Италије

Изабела Маркета
Фотографија: Венета Николова

"Бугари имају изразиту тежњу за националним самоопредељењем и снажну жељу да се врате у прошлост, да би сазнали више о свом пореклу и поново изградили свој идентитет, који им је очигледно насилно одузет током дугих година доминације и утицаја других народа.“ Овако је почео разговор са Изабелом Маркетом у студију Радио Бугарске. Она је Италијанка, пореклом из Матере и археолог, стручњак за средњи век. Добро познаје историју Бугарске и тврди да идемо раздвојеним путем:

"С једне стране, окренути сте према модерном свету под утицајем других народа који не траже свој идентитет, већ инклузију, који себе доживљавају као грађане света. С друге стране, окренути сте својим коренима. А мене као археолога веома импресионира мој сусрет са људима, који снажно желе да се дотакну сопствене историје и да обнове везу са својим прецима, јер је управо историја моје поље рада“ – каже Изабела Маркета.

Италијански археолог је пре неколико дана посетила нашу земљу у вези са промоцијом документарног филма „Алцек и Бугари у средњовековној Италији” Росице Лазарове-Збаралије и нашег колеге Ива Иванова, која је одржана на Новом бугарском универзитету у Софији. Филм истражује траг Бугара у историји Апенина и настањивање у овом делу Италије наших предака, на челу са Алцеком, за кога се претпоставља да је брат кана Аспаруха – оснивача бугарске државе. Консултант филма је Изабела Маркета, у својству кустоса изложбе у Археолошком музеју града Кампобаса, која садржи сензационалне налазе везане за бугарску историју.

Изабела Маркета и Росица Лазарова – Збаралија у Пловдиву

Пре више година, у средњовековној некрополи у оближњем селу Кампокијаро, археолози су наишли на мистериозне гробове ратника сахрањених са свом својом ратном опремом, заједно са својим коњима. Тврди се да су налази прабугарског порекла.

Погледајте трејлер документарног филма "Алцек и Бугари у средњовековној Италији"



"Реч је о бројним гробовима са карактеристикама које указују на сличности између локалног становништва и људе из Бугарске у раном средњем веку. Одељење за средњи век Музеја у Кампобасу је 2017. године добило престижну италијанску награду, јер предметни налази веома прецизно откривају овај битан сегмент прошлости регије Молизе, који је уско повезан са бугарском историјом", објашњава Изабела Маркета.


Према речима италијанског археолога, локално становништво је имало дугогодишње контакте са заједницама бугарског порекла. А неке традиције, посебно у мањим насељеним местима, су и даље живе. На пример, у неким местима на подручју Молизеа се меси хлеб који је веома сличан нашим обредним хлебовима, имамо сличност у древним ношњама. У локалним говорима има и много речи које се могу препознати као бугарске.

"Филм ˈАлцек и Бугари у средњовековној Италијиˈ приказује нешто веома битно – видимо како је веза са Бугарском временом ојачала и кроз разне легенде и народне приче, које су се преносиле с генерације на генерацију и постале део локалног културног наслеђа“, каже Изабела Маркета. У 7. веку Алцек се настанио у јужној Италији на позив Лангобарда, који су у то време ратовали са Византинцима.

"Тврди се да су Лангобарди позвали Алцека у Италију да би бранио њихове границе са Византијом. У оно време није било телефона и интернета, али су се народи добро познавали и одржавали контакте. Нису се случајно Лангобарди обратили за помоћ Алцеку. Знали су да су Прабугари веома добри ратници и да ће их заштитити и то у време када нису имали своју земљу. Данас археолошки налази потврђују писане изворе везане за овај период историје", рекла је у закључку Изабела Маркета за Радио Бугарску.

У студију Радио Бугарске


Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Иво Иванов, Венета Николова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Свети бесребреници и чудотворци Козма и Дамјан

Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..

објављено 1.11.24. 11.40

Бугарска обележава 165 година од рођења језикословца Александра Балана

Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..

објављено 27.10.24. 16.00

Свети Димитрије Солунски – духовни покровитељ Видинa

Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..

објављено 26.10.24. 06.30