Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугари у Норвешкој сањају о директној авио-линији Софија-Осло

Допунска школа и фолклорни састав одржавају живом везу наших сународника са Бугарском

13
Фотографија: Бугарска допунска школа „Родна реч" у Ослу

Норвешка није међу земљама које масовно привлаче емигранте из Бугарске. Упркос томе, у бугарској амбасади у главном граду Норвешке – Ослу, регистровано је 6.000 бугарских држављана. Већи део Бугара у тој земљи ради у грађевинарству и услужној сфери, а један од актуелних циљева бугарске заједнице тамо је да издејствује отварање директне авио-линије између Софије и Осла. Бугарска престоница је једна од ретких у Европи из које нема таквог лета, осим у периоду од априла до октобра, када летове обављају нискотарифне компаније.

Норвешка није чланица ЕУ, али због налазишта нафте и других минералних ресурса, животни стандард грађана се стално повећава. Однос према емигрантима није изражено негативан, а потражња за радном снагом је у сталном порасту. Иако није лако, ипак могуће је да се човек интегрише у живот, чак и ако не зна норвешки језик, јер свугде говоре и енглески. Све то представља олакшање за Бугаре, који траже професионално остварење у овој северној земљи.

Бугарска допунска школа „Родна реч

Међу Бугарима који су се из економских разлога определили за живот у Норвешкој је Николај Вазов. Он се у Ослу заједно са својом супругом настанио 2006. године. Није имао скоро никакве информације о Норвешкој, али је његова жена тамо нашла посао као лекар. А он је наставио да ради као рачунарски инжењер и своје слободно време посвећује бугарској заједници. Године 2017. Николај је постао члан Управног одбора школе "Родна реч", а две године касније, она се већ нашла на списку бугарских допунских школа у иностранству Министарства образовања. Данас ову школу у Ослу похађа 100 деце, а њену филијалу у норвешком граду Ставангеру – 25 деце. Уз сагласност бугарске амбасаде, школа је тренутно смештена у једном од стану који су стављени на располагање нашег дипломатског представништва, а очекује се да ће од јануара за потребе школе бити обезбеђен још један стан.

"Школа је члан Асоцијације бугарских школа у иностранству, иако не учествујемо веома активно из разлога што, попут већине школа у градовима у којима живи релативно мали број Бугара, не можемо себи приуштити да запослимо учитеље са уговором о раду на неодређено време. За рад суботом и недељом нашим учитељима исплаћујемо хонорар."

Профил бугарске емиграције у Норвешкој се много разликује од онога у градовима попут Париза, Лондона и Берлина, каже Николај и наставља:


"Међу нама је велики број деце из мањинских група, претежно из турског етноса и ја се дивим упорности са којом родитељи шаљу децу у школу. С друге стране, није тако лако радити и комуницирати са тим родитељима, јер су обично суботом и недељом заузети, тешко им је да доведу дете."

Николај Вазов је указао на битан проблем у учењу бугарског језика – одсуство жеље неких родитеља да са децом код куће разговарају на бугарском језику.


"Најкомпактнију групу оних који код куће не говоре бугарски језик чине етнички Турци. Тежимо да стално разговарамо са родитељима. Ипак имамо среће што познајемо изузетно добронамерне родитеље који, међутим, немају искуства са животом у вишејезичном окружењу. Њихова деца се налазе у тројезичном окружењу – норвешком, турском и бугарском. Обраћамо им се с молбом да са дететом разговарају на бугарском, јер они добро говоре бугарски, али деца не. И зато кажем да је профил бугарске емиграције у Норвешкој специфичан."

Фолклорна играчка група

Допунска школа "Родна реч“ је највеће средиште за људе повезане са Бугарском и бугарским језиком, али није она једино место на којем се негује бугарски дух. Такво место је и Фолклорна играчка група "И-ХА", која је основана 2014. године. Њени руководиоци су Ани Ковачева, Наталија Георгијева и њена ћерка Мира Георгијева.

"Отишли смо, јер је мом супругу понуђен посао и одлучили смо да цела породица буде на окупу – сећа се Наталија одлуке, коју су донели пре 10 година. 

Наталија Георгијева и њена ћерка Мира Георгијева

Пре него што смо отпутовали, Мира је играла у дечијем ансамблу, а затим су јој народне игре много недостајале. Сасвим случајно смо среле Ани Ковачеву и одлучиле да наставимо, како бисмо очувале бугарски дух и игре, и тако је постепено настала група „И-ХА“. Позвали су нас на прославу бугарске школе у ​​Ослу, а тамо су нас родитељи питали да ли можемо да и њихову децу научимо да играју. Онда смо решили да оснујемо дечију играчку групу, у чијем би саставу била углавном бугарска деца, али сада су многа деца из мешовитих бракова."


Аутор: Јоан Колев

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Извршна агенција за Бугаре у иностранству, Бугарска допунска школа "Родна реч" у Ослу


Више из ове категориjе

Баба Марта стигла и код наших сународника у иностранству

Првог марта праве се и поклањају мартенице - амајлије од уплетеног белог и црвеног конца, које се дарују блиским особама за здравље и срећу. Ово је уједно и једна од најстаријих и највиталнијих традиција која спаја Бугаре широм света. То је и један од..

објављено 1.3.24. 06.30

Брига о људима са ретким болестима у Бугарској – мали кораци и борба са системом

"Подели своје боје!" мото је овогодишњег Међународног дана  ретких болести, који се по правилу обележава 29. фебруара, али када година није преступна, обележавамо га 28. фебруара. Датум није случајно изабран, јер особе које имају ту тешку судбину..

објављено 29.2.24. 09.50

Бугарска мања за 800.000 људи

За скоро 800.000 људи смањен је број становника Бугарске у периоду од 2013. до 2022. године, показују подаци статистичког приручника „Демографија, економија и социјално осигурање“ Националног завода за социјално осигурање за 2022. годину. У 2013...

објављено 27.2.24. 15.15