Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Родитељи сваког четвртог детета у Бугарској раде у иностранству

Деци емиграната потребна специјализована подршка

Фотографија: Facebook /Петър Витанов

Свако четврто дете у Бугарској расте без родитеља због тога што они раде у иностранству. Ове алармантне податке је на конференцији „Друштвене последице европске мобилности: деца остављена код куће”, која је одржана у Бриселу, изнео бугарски посланик у Европском парламенту Петар Витанов из Прогресивне алијансе социјалиста и демократа, позивајући се на податке БАН, према којима је овај проблем посебно изражен у неким регионима земље, међу којима је и северозападна Бугарска. У том делу земље је до 60% малолетника остављено код баке и деке, рођака или комшија, док им родитељи раде у туђини.

Витанов је истакао да стопа незапослености у Бугарској тренутно износи једва 5%, али да се због ниских зарада многе бугарске породице одлучују за рад у западној Европи. Деца која живе без родитеља су рањивија и лако могу бити увучена у различите облике експлоатације и постати жртве насиља, нагласио је европски посланик. Такође, ова деца се суочавају са низом ризика везаних за њихово понашање у одрастању и њихову будућу мотивацију као одрасле особе. Мере које треба да се предузму су јасне, али је њихова примена потпуно другачија ствар, рекао је Петар Витанов за Радио Видин – БНР:

Петар Витанов

„Постоје читави региони у којима удео ове деце премашује 50%. Неспорно је да баке и деде највише воле своју унучад, али тешко да могу да испуне њихове захтеве и потребе. Према подацима стручњака, овај феномен води погоршању положаја деце у многим аспектима. Као прво, таква деца обично имају проблеме у школи. Не мали проценат њих посећује дечју педагошку собу, чешћи су случајеви злоупотребе алкохола и опојних средстава. Део ове деце је материјално добро обезбеђен јер њихови родитељи живе далеко од њих. Међутим, новац не може да надомести све оно што би им родитељи својим непосредним присуством пружили. Деца која су одрасла без родитеља често не желе да се реализују на тржишту рада, што је један од главних разлога зашто велики део младих до 25 година неће нити да раде нити да уче.“

Северозападна Бугарска је као најсиромашнији регион у ЕУ међу оним крајевима где је тај проблем најприметнији. Неке од најлогичнијих мера које се могу предузете за његово превазилажење јесу мере за побољшање благостања људи. 

„Постоје подаци да ако просечна месечна зарада у Бугарској буде око 70% европског просека, миграција ће сама од себе престати. Ми смо још увек на нивоу од 55% просечне европске плате, што значи да морамо интензивирати процес конвергенције и сустизања Запада,“ навео је Петар Витанов и додао да је лако то рећи, али тешко је то постићи.

Излаза из те ситуације има, сматра европски посланик, али је решење проблема у рукама државе, која треба да подстакне економску активност у одређеним регионима. Свесни смо тога да о сваком четвртом детету брине родбина уместо родитеља, али нема јасних података ко су та деца и где живе како би могла да добију одговарајућу подршку, каже Пламена Николова, експерт Националне мреже за децу.

Пламена Николова

„Проценат тзв. европске сирочади – деце родитеља који раде у иностранству, расте, али она и даље представљају анонимну групу деце, која не спадају у дефиницију „деце у ризику“ или „деце којој је потребна специјализована подршка“, а она су управо таква. Испоставља се да, због не добро артикулисаног и не добро осмишљеног система, ако одлуче да старатељство над дететом дају другом рођаку родитељи буквално морају да се одрекну својих родитељских права, што плаши људе. Због свега тога, али и због компликованог и тромог система, често деца остају без здравствене заштите. „Када родитељи оду у иностранство, они реално напуштају породичну средину. Мало дете одсуство мајке и оца доживљава као распад, крај породице,“ сматра психолог Кирил Кунчев. Он препоручује да се родитељи који планирају путовање и одсуство из породице консултирају са стручњацима који би помогли детету да лакше преброди трауму, те самим тим смање ризик од појаве проблема који обично проистичу из таквих и сличних ситуација.

Кирил Кунчев

Текст: Теодора Макавеева, Радио Видин - БНР

Уредио: Јоан Колев

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Facebook /Петар Витанов, Пресофис Петар Витанов, nmd.bg, Светлана Стоенелова (Радио Видин - БНР)

Више из ове категориjе

Традиционално путовање родопском пругом уског колосека поводом 3. марта

И ове године ће обележавање националног празника Бугарске – 3. марта, бити пропраћено традиционалним путовањем родопском пругом уског колосека. С тим у вези БДЖ и Удружење грађана „За пругу уског колосека“ припремају забавни програм. Воз ће..

објављено 25.2.24. 08.50

Неуобичајени сусрети са птицама усред зиме

У село Поткрепа, у околини Хаскова, стигла је прва рода, којој су мештани дали име Дончо. Већ годинама се птица из топлих крајева у село враћа крајем фебруара, прошле године је мештане обрадовала 25 фебруара, а сада је она поранила за 5 дана. Сви..

објављено 25.2.24. 08.05

Вино из Брестовице и његово место на домаћем и међународном тржишту

Према последњим подацима, потражња вина расте убрзаним темпом на међународном тржишту. Као разлог се наводи све веће интересовање клијената за одржива и еколошка пића. А у винском сектору се последњих година примећује тренд интегрисања модерних..

објављено 24.2.24. 13.20