Војномедицинска академија у Софији обележава 132 године постојања. Првог децембра 1891. године на снагу је ступила Наредба министра одбране у складу с којом је основана Софијска општа гарнизонска болница, а за њеног начелника именован је др Георги Золотович, лекар Војне школе, који је учествовао у изради нацрта здравственог закона, а један је од оснивача Савеза лекара Бугарске.
Основана пре више од века само за потребе војних лица, данас су врата Академије отворена за све грађане и једна је од најиновативнијих болница у Бугарској. Специјалисти са ВМА учествују у десетинама мисија вођени жељом да помогну људима на жариштима широм света, прва од којих је одржана 1904. године – у далекој Манџурији. Отада до данас бугарски војни лекари спасавју животе у Русији, Кореји, Вијетнаму, Камбоџи, Алжиру, Сирији, Мозамбику, Никарагви, Анголи, Етиопији, Либији, Јерменији, Босни и Херцеговини, Косову, Турској, Северној Македонији, Авганистану, Ираку, Украјини, Хаитију и другим деловима планете.
Наши официри у белим мантилима помажу не само војницима на бојишту и људима у избегличким камповима, већ се радо одазивају и у ванредним ситуацијама, у земљи и иностранству.
Од 2017. године, заједно са Медицинским универзитетом „Проф. др Параскев Стојанов“ у Варни и Високом војно-поморском школом „Н.Ј. Вапцаров,“ Војномедицинска академија је постала центар за обуку војних лекара.
Године 2021. је на ВМА с радом почео Војномедицински симулациони тренинг центар – једини ове врсте у земљи за припрему војних специјалиста.
Саставио: Јоан Колев
Извор: интервјуи Гергане Хрисчеве, програм „Хоризонт“ – БНР
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: ВМА, Гергана Хрисчева - БНР, лична архива
Европски парламент је на прагу да добије нову политичку породицу коју ће формирати екстремна десница у тренутку када левица задаје неочекивани ударац десници у Француској. „На првом месту је такозвани Нови народни фронт, на чијем челу је крајње..
Становништво Бугарске, а посебно људи са ниским социјално-економским статусом, су међу најугроженијим групама у ЕУ у погледу климатских промена. Разлога за то је неколико. Наша земља је на дну листе по трошковима живота у ЕУ – према глобалној бази..
Бугари су добро упознати са узроцима и последицама климатских промена. Они, међутим, нису информисани о противмерама, показују подаци најновијег, шестог по реду, климатског истраживања Европске инвестиционе банке. Анкета је спроведена међу више од 30.000..
Становништво Бугарске, а посебно људи са ниским социјално-економским статусом, су међу најугроженијим групама у ЕУ у погледу климатских промена...
Европски парламент је на прагу да добије нову политичку породицу коју ће формирати екстремна десница у тренутку када левица задаје неочекивани ударац..