Пре месец дана је црква Светог Николаја Чудотворца у Софији, позната као Руска црква, са радошћу дочекала свог новог предстојатеља – протојереја Владимира Тишчука. Он је још као мали, заједно с браћом, служио у храму у граду Владимиру, Русија, где је рођен 1963. године. Тако је, попут свог деде и оца, и он постао свештеник. Припада тзв. белом свештенству – то су ђакони и свештеници који су, за разлику од монаха, у браку. Као млад свештеник послат је у Њујорк, САД, где је 10 година служио у цркви Светог Николаја. Тамо се родило и његово двоје деце. Након тога је 22 године био предстојатељ руског православног храма у Бечу, чији је заштитник такође Свети Николај Чудотворац. Именовање за предстојатеља Руске цркве у Софији било је сасвим неочекивано за оца Владимира. За све ове године у Бечу он се везао за своје парохијане, а и они за њега и постали су једна велика породица. Упркос тузи због растанка, сусрет са мирјанима у Бугарској је посебно узбудљив. Приче Бугара из бечке парохије су га, с једне стране, припремиле за долазак у Софију, а с друге су му пробудиле лепе успомене из детињства јер је његов отац током 70-их година минулог века служио у истом том храму. Као што и сам каже, многи храмови широм света су под небеском заштитом Светог Николаја, који га стално прати у иностранству.
Док је био у Њујорку, у цркву код њега је дошао чудно одевен човек који га је почео распитивати за Светог Николаја. Збунио се, било му је непријатно што није могао да до детаља исприча житије светитеља, а посетилац није престајао да се смеши понављајући на италијанском „Santa Nikola, Santa Nikola…“
„Тада је у мојој души наступио преокрет,“ сећа се отац Владимир у специјалном интервјуу Радио Бугарској. „То је тренутак када сам схватио да је он светац који је важан за сваког човека. Свети Николај није написао ниједну књигу, нису нам познате његове проповеди. Обично га приказују са јеванђељем у руци, а јеванђеоски текст је извор Христове истине. Због своје доброте је многима постао путоказ ка Богу. Не само што је излазио у сусрет људима у невољи, већ је и сам тражио коме да учини неко добро. Већина нас када види просјака, прво што помисли је да ли та особа заиста заслужује милостињу или је преварант. И управо то нас разликује од свеца, који увек зна коме да пружи руку подршке. Бог му је дао благодат да помаже и управо то је најјача проповед – доброта и милосрђе.“
Отац Владимир празник Светог Николаја Мирликијског обележава два пута годишње, према Јулијанском календару – 22. маја када се слави успомена на пренос моштију свеца у Бари и 19. децембра када се светац представио пред Богом. Међутим, Руска црква у Софији, због разлике између Јулијанског и Грегоријанског календара, празник посвећен светитељу обележава четири пута, а отац Владимир ће с радошћу наставити ову традицију:
„У Бечу смо имали обичај да на овај празник делимо поклоне деци и свако дете које је присуствовало богослужењу добијало је поклон од Светог Николаја. Биле су то мале ствари – чоколада или воће, али чинило ми се да је то једна дивна традиција. Не знам да ли ћемо моћи да је и овде успоставимо. Било би заиста лепо! Верујемо да ће светац увек помагати овом храму, али то зависи и од нас. Ако нам је рука отворена и помажемо ближњима и он ће помоћи нама. Ако заборавимо на милост и на то да будемо његови следбеници, он ће престати да нам помаже,“ рекао је отац Владимир Тишчук, нови предстојатељ Руске цркве у бугарској престоници.
Служба у Руској цркви у Софији је за оца Владимира радостан али и одговоран задатак, због љубави Бугара према овој светињи. Верски празници ће се и даље обележавати како према Јулијанском тако и према Грегоријанском календару, јер разлике у празновању не смеју да деле људе и буду разлог да не долазе у цркву. На крају нашег срдачног и топлог разговора, отац Владимир је православним верницима у Бугарској поручио да су увек добродошли у руски храм.
Прочитајте још:
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: podvorie-sofia.bg, БГНЕС
Пре осам хиљада година, на подручју данашњег бугарског села Долнослав, процветала је једна од најзагонетнијих култура на Балкану. У близини Асеновграда , где се сусрећу равница и планина , археолози су открили остатке праисторијских насеља која..
Отац Љубомир Братоев је био непосредни учесник догађаја везаних за оснивање Бугарске православне црквене општине у Берлину. У престоници Источне Немачке обрео се крајем 80. година 20. века као докторанд. Као типични православни хришћанин у..
После Белих поклада, данас, 3. марта, почео је Велики или Васкршњи пост. Он је најдужи и најстрожи пост, а увек почиње 7 недеља пре Ускрса. За време његовог трајања православни верници се уздржавају од мрсне хране, односно хране животињског..
Ведро