Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

ПИСА 2022 – које су слабе стране бугарског образовног система

Фотографија: БГНЕС

Подаци ПИСА (PISA) истраживања за 2022. годину су показали очајне резултате бугарских ученика и оголили проблеме у нашем систему образовања. 54% 15-годишњака у Бугарској налази се испод критичног минимума у погледу знањa и вештина из математике, њих 53% не поседује основне вештине читања, док 48% има озбиљне недостатке у знању из природних наука. Резултати бугарских ученика не само што су испод просека у 80 истраживаних земаља, већ су и нижи од оних у 2018. години. Резултати ученика 9. разреда бележе константан пад још од 2015. године. Министар образовања Галин Цоков је саопштио да ће се за ученике 8. и 9. разреда спроводити улазно тестирање које ће обухватити практичне задатке из ПИСА тестова. Међутим, тешко да ће само то бити довољно за унапређење вештина наше деце да своје знање користе у стварним животним ситуацијама.

Реформе се не спроводе на начин на који би требало да се спроводе. Веома се често уводе делимичне промене, а недостаје целовита визија, објаснила је БНР Гергана Ефремова из Фондације "Заједно на часу".

"ПИСА тестирање је другачије од онога које се масовно спроводи у бугарским школама. У исто време, ако погледамо резултате тестирања према бугарском образовном систему – тестирања ученика 7. и 10. разреда, матурских испита за ученике 12. разреда, видећемо да и тамо резултати нису бољи. Нешто у систему не ваља." 

Наставник математике у 75. ОШ у Софији Данаил Рајков додаје:

Данаил Рајков

"Поново видимо прилагођавање нашег образовног система задатку да наши ученици покажу боље резултате на ПИСА тестовима. А боље би било да се усмеримо на наставне планове и програме, који тренутно ни на који начин нису усмерени на праксу."

"Деца у Бугарској нису глупља од деце у Пољкој или Естонији, али их наш образовни систем осакаћује и касније, у свом животу она доносе глупе одлуке – убеђен је Добромир Иванов, извршни директор Бугарске асоцијације предузетника (BЕSCO), која удружује преко 500 компанија из 70 различитих индустрија. – Ми у животу примењујемо логику коју смо научили у школи, али када се то не подстиче, него се подстиче учење напамет, деца су осакаћена. Дете које има потенцијала, претвара се у човека који не зна како да се носи са животом. То се и нас, пословних људи, тиче. Приморани смо да оснујемо своје академије и да улажемо новац, како бисмо их научили на неке ствари, које би одавно требало да науче у школи."

У интервјуу БНР је Добромир Иванов најавио, да ће 25 организација, које заступају пословне кругове код нас, позвати Владу на одлучне реформе образовања, што треба да буде међу основним приоритетима Владе, и он није ништа мање важан од приступања Шенгену и еврозони.

По његовим речима, ПИСА истраживање пружа релевантне информације и за нас представља шамар – показује да имамо фундаменталан и огроман проблем и да је потребна одлучна акција:

Добромир Иванов

"Ми верујемо да се наредних 3 до 12 месеци могу спровести скоро све реформе у образовању и да не треба говорити једноставно о "реформама", на шта смо већ навикли, него сагледати шта се тачно мора променити. Битне су четири компоненте: како ми бирамо некога за наставника, колико је он припремљен за ту своју професију, добија ли он подршку и какав је садржај наставног градива. У вези са сва та четири критеријума ми имамо фундаменталне проблеме. Од изузетног значаја је формирање стандарда квалитета у образовању. Добро је што тренутно и у Министарству просвете и културе, и у Парламентарном одбору за образовање постоји консензус о проблемима и решењима и ради се на томе."

И наставник Данаил Рајков је убеђен, да је потребна не делимична, већ целовита реформа, али је он скептичан у погледу постојања политичке воље за реформама:

"Нажалост, политичка ситуација, коју тренутно видимо и политички потреси дају сигнал да нема воље за реформама у образовању. Ово је изузетно непопуларан посао, који треба да се обави и крајње је време да сви преузму одговорност, како на политичком, тако и на локалном нивоу. Укључујући и наставнике, јер смо сви дужни овој деци и више немамо право да их заустављамо у њиховом развоју, да их осакаћујемо методама које су остале у прошлом веку. Свет се веома динамично развија и мале промене нису довољне да будемо у кораку са свим променама на глобалном нивоу."


Извор: Интервјуи Венете Гаврилове из програма "Христо Ботев" БНР  и  Тање Милушеве из програма "Хоризонт" БНР

Текст: Елена Каркаланова

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: БГНЕС, zaednovchas.bg


Више из ове категориjе

Истраживање о употреби електронских уређаја међу бугарским ученицима указује на забрињавајуће трендове

Проценат бугарске деца којателевизију гледају неколико сати дневно износи 96%, док 83% користи паметни телефон, показало је истраживање које је спровела агенција „Сова Харис”. Само 13% адолесцената књиге чита из задовољства, а родитељи немају довољно..

објављено 22.2.24. 12.37

У фокусу Европе – годишњица рата у Украјини, НАТО и нови изазови и непознанице после Трамповог говора

Уочи друге годишњице од почетка рата између Ру сије и Украјине, као и у години бројних избора који су кључни за будућност света – оних за америчког председника и за нови састав европских институција, као и двадесете годишњице чланства Бугарске у..

објављено 20.2.24. 16.20

Бугари се највише плаше болести, немаштине и рата

Највећи страх Бугара је да би они или чланови њихових породица могли да се разболе – за 43,3% испитаника, или да западну у сиромаштво – чега се највише боји 36,7%. Треће место међу страховима заузима рат – који је извор највеће бојазни за 33,5%..

објављено 20.2.24. 11.34