Француско-мароканска списатељица Лејла Слимани била је гошћа једанаестог издања Софијског међународног књижевног фестивала. Она је један од најпознатијих писаца и романсијера како у Француској тако и у земљама француског говорног подручја, добитница је Гонкурове награде за роман „Успавај ме“. Списатељица је била председница жирија овогодишње међународне награде „Букер“, чији је лауреат Георги Господинов са својим романом „Временско склониште“ у преводу Анђеле Родел. Аутор је низа дела која су пожњела велики успех, какав је роман „Мирис цвећа у ноћи“, који је недавно преведен на бугарски. То је прича о непроспаваној ноћи међу уметничким збиркама Фондације Пино у Пунта дела Догани у Венецији, где се у сећању и размишљању отвара међусвет између Истока и Запада. Ово је трећа књига Лејле Слимани која је преведена на бугарски, после романа „У врту људождера” – приче о незаситом телу подложном инстинктима, и „Успавај ме” – у којем се говори о замци узајамне зависности која се стеже, да би се у коначници претворила у трагедију.
За Лејлу Слимани писање је мистерија, која је могућа само у мраку и самоћи, али и огледало у коме друштву показује своју сопствену слику. У интервјуу за Радио Бугарску, списатељица објашњава где је граница између књижевности и политике:
„По мом мишљењу, књижевност говори о нашем односу према другима, о томе шта значи живети у друштву, тако да је неизбежно повезана са политиком. Чак и када говоримо о породици, то је политички простор. Мало је области живота које нису обојене политиком, а будући да књижевност обухвата целокупан људски живот, она не може да не буде политичка.“
Књижевност даје моћ. Она, према Лејли Слимани, може бити субверзивни, политички или и феминистички чин – жена која чита има тајне, не знамо о чему размишља. Жена која чита више није жена и мајка затворена у оквире куће.
„Књижевност даје смисао, враћа нас форми осаме“, каже Лејла Слимани. „Када читамо, затварамо се у себе. Имамо унутрашњи живот који је веома важан. Књижевност отвара нове хоризонте. Више не постоји само реално, појављује се нова стварност, коју омогућавају књиге.“
Какви су били њени први утисци о роману „Временско склониште“ Георгија Господинова, коме је додељена Букерова награда?
„Прочитала сам га практично у једном даху, у једном дану. У овом роману сам се осећала пријатно, јер се односи на свет који познајем и волим, на моје омиљене ауторе. У исто време ми је био и веома забаван и крајње меланхоличан. Дубоко ме је дирнуо.“
Као и Георги Господинов, Лејла Слимани потиче из „периферне“, барем по нашим евроцентричним поимањима, културе, иако пише на једном од најраспрострањенијих језика и добитница је најпрестижније француске награде за књижевност. Међутим, у којој мери се још може говорити о центру и периферији када је књижевност у питању?
„Чини ми се да је тако било и пре 50 година, али то све мање одговара стварности. Свет се данас шири. Чују се нови гласови, било из Африке, из централне Европе или из Азије, и то је добро.“
Радња романа „Успавај ме“, за који је добила награду Гонкур, приче о „савршеној“ дадиљи која убија децу која су јој поверена, у којој се преплићу односи моћи између људи различитих класа и светова, заправо је инспирисана истинитом причом, али садржи и аутобиографске елементе – списатељица прича о сопственој дадиљи када је, као дете, први пут постала свесна свог доминантног положаја. Међутим, како стварност прожима књижевност?
„Књижевност не настаје ни из чега, долази из проживљеног, из прочитаног, из неког филма који смо погледали. Не можемо се отргнути од стварности“, објашњава Лејла Слимани.
Фотографије: БТА
Превод: Свјетлана Шатрић
Бугарска продуцентска компанија планира изградњу новог филмског центра вредног 15 милиона евра у индустријској зони Божуриште, надомак Софије, на површини већој од 30.000 квадратних метара. Према подацима Министарства економије и индустрије, уговор о..
Дани хрватске археолошке баштине почињу данас у Националном археолошком институту при БАН у Софији, а трајаће до петка, 8. новембра. Организатори догађаја су Амбасада Хрватске у Бугарској, Археолошки музеј у Загребу и Национални археолошки..
„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне изложбе посвећене једном древном народу, изложбе, која пуно говори“. Ово је изјавила потпредседница..
Дани хрватске археолошке баштине почињу данас у Националном археолошком институту при БАН у Софији, а трајаће до петка, 8. новембра. Организатори..
Бугарска продуцентска компанија планира изградњу новог филмског центра вредног 15 милиона евра у индустријској зони Божуриште, надомак Софије, на..
Променљиво облачно
Ведро