Неизоставни део новогодишње трпезе Бугара је баница са порукама среће. Некада су домаћице саме развлачиле коре за баницу, а данас их слободно можемо купити у продавницама. У различитим деловима Бугарске баница се спрема на различите начине па је и укус понекад другачији, али традиционално је спремамо са надевом од јаја, киселог млека и белог сира, а коре попрскамо маслацем. У неким местима баницу спремају са надевом од меса, празилука, спанаћа итд. У празничној ноћи баница се сече на комаде и свакоме на трпези припадне "порука среће" за наредну годину.
Некада су у новогодишњу баницу стављали знамења за разне врсте делатности и послова, па се по знамењу које некоме припадне судило какве ће среће бити или у чему ће имати успеха у новој години. Домаћице су најчешће у баницу стављале дренове гранчице са различитим бројем пупољака, а одређени број пупољака имао је своју симболику – на пример био је знамење здравља, среће, благостања, успеха, љубави, плодности итд. Временом се та традиција променила. Појавиле су се разноразне поруке среће, од којих су неке биле и шаљиве. Данас их многи и не стављају у баницу, него их забадају у коре, одозго.
Поруке среће спремила је и млада Дијана Михова, али су оне другачије од свих које смо до сада видели. Каже да се идеја о њима родила сасвим спонтано:
"Идеју је дала моја тетка, која се бави народним играма и желела је да својим пријатељима подари занимљивије поклоне. Она је хтела да просто нацртам поруке, али пошто сам ја сликар и дизајнер, не могу да урадим нешто тек тако. Зато сам решила да их прво стилизујем, а затим векторизујем помоћу програма."
Дијанине поруке среће привлаче не само својим нестандардним обликом у виду силуета, већ и девојкама и момцима који су на њима приказани у народним ношњама из разних фолклорних подручја Бугарске. Овај избор није случајан:
"Испоставило се да многи људи заправо не знају како изгледају народне ношње карактеристичне за одређена фолклорна подручја. И ја се нисам много занимала за то, док нисам почела да израђујем поруке среће – признаје Дијана Михова у интервјуу Радио Бугарској. – Желела сам да максимално пренесем њихову аутентичност. Гледала сам оригиналне моделе, од којих су неки старији од 100 година. Консултовала сам се и са људима који су упућени у ову тему. Захваљујући овим порукама среће и ја сам много више сазнала о народним ношњама у Бугарској, због чега сам веома срећна“.
Најтежи део израде била је полеђина фигура.
"Желели смо да сви могу да виде како изгледа ношња с предње стране и позади, како изгледа сама одећа. На интернету и у књигама нема много слика, чак сам понегде користила машту… Гледајући слику или модел са стране, покушавала сам да замислим као изгледа позади, посебно што се тиче мушких ношњи. А за једну од мушких ношњи чак сам се за помоћ обратила једном музеју. Било ми је потребно више информација" – каже Дијана.
Резултат њеног рада заиста импресионира. Детаљи су приказани веома прецизно. У ствари, прво је израђено 12 девојака, али се Дијани Миховој учинило да ће на баници оне изгледати некако усамљено и решила је да направи и мушке фигуре у народној ношњи. Ауторски је и фонт којим су исписани називи народних ношњи и поруке.
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: Ивелина Чолакова
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји..