Бриљантни умови Нургул Салимова, Гергана Пејчева, Антоанета Стефанова, Викторија Радева и Белослава Крстева својом су титулом, освојеном на Екипном првенству Европе у шаху одржаном у Будви, Бугарској донеле највећи спортски успех у одлазећој 2023. години. Неколико месеци пре него што су Бугарке заузеле европски трон, двадесетогодишња Нургул је освојила сребрну медаљу на Светском купу за жене у Бакуу и својим постигнућем као да им је дала крила.

Од Нургул Салимове у Азербејџану боља је била једино Рускиња Александра Горјачкина – ривалка која иза себе има богатије искуство на шаховском терену. „Могла сам победити“, рекла је по завршетку партије свом тренеру Живку Жекову.

„У стварности, Нургул је обележила меч“, каже тренер, који је 2009. године приметио огроман таленат тада шестогодишње девојчице. „Нургул се представила фантастично, то је огроман скок и прескакање неколико фаза у њеном развоју, велики помак напред на шаховској лествици.“

Вицешампионка сматра да јој је пехар измакао због недостатка искуства, али је ипак поносна на оно што је постигла и осећа се све сигурније међу елитом светског шаха. Једним од најјачих оружја којима располаже Нургул Салимова сматра своју интуицију, која јој је помогла да освоји златну медаљу за индивидуални наступ на Екипном првенству Европе у Будви.

„Понекад када угледам неки потез, срце ми почне лупати три пута брже и тада знам да је прави“, открива она.

„Квалификацијом за Светско првенство стекла сам право учешћа на турниру кандидата у Торонту у априлу 2024. године“, додаје шахисткиња. „Тада ће се сазнати ко ће се изборити за статус изазивача светске шампионке у шаху за жене.“

На Екипном првенству Европе у Будви, на шаховском своду се уздигла још једна бугарска звезда – студенткиња пословног менаџмента у Даласу Гергана Пејчева, која је однела одлучујућу победу. Тако су наше шампионке завршиле са седам екипних победа, два ремија и без иједног пораза.

„Партија је била прилично напета“, каже Гергана Пејчева о својој драматичној финалној борби са Грузијком Лелом Џавахишвили. „Прво сам прошла кроз изгубљену позицију, пошто негде на средини меча нисам уочила тактику коју је моја противница приметила. Стекла је извесну предност док сам се ја дуго борила да се вратим у игру. Било је заиста много грубих грешака са обе стране, јер је то била последња партија, умор и притисак су утицали на то да је у једном тренутку и она почела да прави грешке, што сам ја успела да преокренем у своју корист.“

Иако звучи парадоксално, бугарски шахисти последњих година готово да нису добијали финансијску поткрепу, јер се седам савеза жестоко борило око добијања званичног статуса. Пре само неколико дана један од њих – Бугарска шаховска спортска федерација, примљен је у Међународну шаховску федерацију (ФИДЕ), али се очекује да ће Бугарска шаховска федерација 2022, која једина поседује лиценцу бугарског Министарства спорта, ову одлуку оспорити пред Спортским арбитражним судом у Лозани.

Према речима Гергане Пејчеве, недостатак добре организације и подршке койе су реъултат контроверзног вођења нашег шаха свакако негативно утиче на спортисте. Због тога и бојазан да ли ће наша женска репрезентација успети да задржи исти ниво на Олимпијским играма следеће године, изазива оправдану забринутост.

Младост је такође тријумфовала у још једном спорту – пливању, где је осамнаестогодишњи Петар Мицин поставио светски рекорд за јуниоре на 400 метара слободним стилом. Током године, пливач је освојио три европске титуле у истој старосној групи – на 200, 400 и 800 м слободним стилом, као и златну медаљу на 400 м слободно у категорији омладинаца до 23 године. На Светском јуниорском првенству Мицин је поново тријумфовао на 400 м слободним стилом, а освојио је и две сребрне медаље – на 800 м слободним стилом и на 200 м лептир стилом. Такође је себи обезбедио олимпијску квоту за трке на 400 и 800 метара слободним стилом на Олимпијским играма у Паризу.

„У фебруару ћу учествовати на светском првенству великог базена у Катару, након чега ћу се у потпуности посветити припремама за Олимпијске игре“, каже шампион, који верује у свој потенцијал да у француској престоници може стићи до финала.

Двојица светски познатих Бугара, који су одавно открили формулу успеха младог пливача, прославили су и ове године своју отаџбину.

Тенисер Григор Димитров одиграо је своју најбољу сезону у последњих пет година. Започео је на 28. позицији и успео да напредује за 14 места на светској ранг листи. Бугарин је играо и у два финала – на АТР турниру серије 250 на шљаци у Женеви и на Мастерс турниру серије 1000 у дворани у Паризу, где је изгубио од најбољег тенисера света Новака Ђоковића. Григор Димитров је нашао место и на престижним ранг листама попут оне „Евроспортове”, на којој је његов меч са Данилом Медведевим, у којем је славио победу, рангиран на шесту позицију међу десет најбољих мечева у 2023. години. Први рекет Бугарске такође је номинован за награду Стефан Едберг која се додељује за фер-плеј током сезоне.

Преласком у тим Сакраменто Кингса Александар Везенков је постао други Бугарин у Националној кошаркашкој асоцијацији после Георгија Глушкова. Почетком године са екипом „Олимпијакоса” постао је шампион грчког првенства и играо у финалу Евролиге.

„Александар Везенков је имао изузетну сезону“, каже спортски новинар БНР Љубомир Тодоров. „Прошле године проглашен је за спортисту године у нашој земљи, а заслужује да буде изабран и ове године, јер је први Бугарин проглашен за најкориснијег кошаркаша Евролиге.“

Златна девојка ритмичке гимнастике Борјана Калејн била је апсолутна европска шампионка у вишебоју на Европском првенству у Бакуу, попевши се на највишу степеницу победничког постоља после двадесетдеветогодишње паузе бугарског тима. Златним медаљама окитиле су и девојке из ансамбла – Женина Трашлијева, Софија Иванова, Камелија Петрова, Рејчел Стојанов и Радина Томова, које су поновиле последњи шампионски успех Бугарки из далеке 1990. године.

Наше гимнастичарке оствариле су још један изузетан успех – Бугарска је на Светском првенству у ритмичкој гимнастици у шпанском граду Валенсији тријумфовала у екипној конкуренцији.

Бугарска ову годину испраћа са добрим вестима да ће Софија у олимпијској 2024. години бити светска престоница спорта, а година се плодоносном показала и за поједине такмичаре у боксу, рвању, дизању тегова, скијању, атлетици, теквондоу, кик боксу, каратеу, кануу.

Година се завршава са једном бојажљивом надом – да ће на чело бугарског фудбала застати достојанствени појединци неокаљаног имена, а да ће срамни суноврат који је током 18-годишњег управљања Борислава Михајлова доживела наша репрезентација не успевши да се пласира ни на једно значајније првенство, и који је довео до тога да гнев прерасте у улични погром, заувек остати у прошлости.

(Кориштени су делови интервјуа Љубомира Тодорова и Крстине Иванове са БНР-Хоризонт, Антоније Димове са БНР-Шумен и Лили Големинове са БНР-Радио Софија)