У последњим данима године гост Радио Бугарске је професор Софијског универзитета „Св. Климент Охридски“ проф. Здравко Попов, који је прихватио наш позив да прокоментарише дешавања која су обележила 2023. годину и односе Бугарске са земљама у окружењу. Проф. Попов је дипломата од каријере, један од оснивача и први директор Дипломатског института при Министарству спољних послова. Пратећи географске азимуте у правцу казаљке на сату, наш разговор, логично, почиње од Румуније.
Руска агресија на Украјину блокирала је пловидбу Црним морем. Отежала је и саобраћај дуж бугарско-румунске границе, претворивши то у логистички проблем за ЕУ и НАТО.
„Да, изгледа да нас једна река сасвим природно дели, стварајући економску, а додао бих и културну границу. Моје запажање је да имамо релативно слаб дијалог с Румунијом, без обзира на то што нас с времена на време подсећају да делимо заједничку судбину. Мислим на приступање ЕУ, а сад и Шенгену. Ово је чудно јер тешко налазим велика преплитања политике коју две земље воде и начина на који комуницирају са осталим земљама чланицама ЕУ. Бугарска и Румунија се крећу различитим стазама, али у ЕУ постоји убеђење да када се ове две земље суоче с неким проблемом, оне морају да се заједнички боре против њега и траже решење. Рат у Украјини и немирно међународно окружење налажу да се траже начини зближавања са земаљама са којима чинимо једну породицу и да налазимо могућности билатералне сарадње у свим областима. Изградња трећег моста између Бугарске и Румуније на Дунаву је од посебног значаја за инфраструктурни развој региона, а и Европе:
„Трасе које пролазе кроз нашу територију а усмерене су ка Европи, морају да се диверсификују. Постоји један традиционалан пут који води кроз Београд, други је кроз Румунију, али је ипак Румунија та која нам је ближа, с обзиром на то да је чланица ЕУ и НАТО пакта, као и на црноморску економску сарадњу и политике везане за регион. И међу нама би требало заиста да постоји више путева који ће нас повезивати, да се граде мостови. И заиста је чудно колико се тај процес споро одвија и можда заиста вреди да се мало убрза. Рат у Украјини променио је добар део азијских рута, које више не могу да пролазе преко Русије, што је додатно оптеретило путеве са Кавказом, Турском. Бугарска се претворила у једну велику фунију, која треба да прими све већи саобраћај,“ наводи проф. Попов, који је категорично против тога да европске институције разматрају две суседне земље у пакету.
У средишту односа између Бугарске и Турске је проблем с илегалним мигрантима, који представљају препреку за улазак земље у Шенген, али добросуседски односи с Турском имају много већи потенцијал.
„Шта год радили и мислили – Турска је наш сусед и то важан сусед. Она је, да тако кажемо, наша гео-судбина. А то подразумева да интензивирамо сарадњу с Турском у многим областима, као и Црноморску економску сарадњу и безбедност, што је од великог значаја данас. Играјући донекле улогу посредника између Истока и Запада, па ако хоћете и између Русије и САД, ми морамо да превазиђемо неке предрасуде и стереотипе из историје и да водимо једну узајамно корисну сарадњу на свим пољима. Не можемо окренути леђа суседној Турској само зато што није члан ЕУ. Неозбиљно је. Ако желимо да имамо пунокрвну балканску спољну политику, која је везана за наше националне интересе и интересе региона, морамо веома активно сарађивати у свим сферама са турском државом. То ће неминовно утицати на мигрантску политику и питања.“
Добросуседски односи су важан фактор и за развој пограничних региона. И ове године наставио се тренд да Крџали буде једина административна област, ван престонице, која бележи демографски раст. Наставља се и повратак бугарских држављана из Турске.
„Не смемо заборавити да су ови људи, без обзира на то како и под којим околностима су напустили Бугарску због присилне промене турских имена, упркос свему остали везани за Бугарску. Већина је задржала имовину у Бугарској, имају и родбину овде. Они и даље негују језик и пријатељства стечена у Бугарској. Дакле, постоји превише ствари које их одржавају у овом, да тако кажемо, двојном положају. Политика према њима треба да буде профилиранија и бугарска држава не сме да дозволи да она буде у рукама једне политичке партије. Ово треба да буде државна политика, која ће као таква бити неизоставан део билатералних односа. Турци из Бугарске су један од инструмената за сарадњу с Турском. Они чине један од мостова који нас повезују. И они сами виде „двојну корист“ од тога да буду и тамо и овамо – да користе неке могућности, повластице, које доноси чланство Бугарске у ЕУ.“
У другом делу интервјуа проф. Попов разматра стратешку сарадњу између Бугарске и Грчке, односе са Северном Македонијом и специфичан пут Србије ка ЕУ.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: ankasam.org, БТА, БГНЕС, АФП
Деница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању стабилне владајуће већине и редовне владе. Међутим, недуго затим, Борисов је категорички демантовао ту..
У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва рекло је „не“ на референдуму одржаном 20. октобра 2024. године, на коме је требало да се грађани..
Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања. „Прихватио сам и потписао њихове главне захтеве и послао их,“ прокоментарисао је захтев формације..