Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Данас славимо Карамановдан!

Фотографија: архива

Бугарска православна црква и верници прослављају данас празник посвећен Светом Силвестру, који је био римски папа од 314. до 335. године, а који је према легенди крстио цара Константина I Великог.

У Бугарској се Свети Силвестар поштује као заштитник животиња, посебно крупне стоке. То је и разлог зашто се овај празник код нас зове Карамановдан (од турске речи караман која означава животињу црне длаке) или Воловски празник.

Чишћење штале, прво после Божића, обилазак коледара домаћинстава која гаје крупну запрежну стоку уочи празника неки су од обичаја везаних за овај празник.

У региону западних Родопа овај дан је познат као Сполезов, јер се баш као и на Игњатијевдан гледа ко ће прво ући у дом. Полажајник треба да буде добар и имућан човек како би и година била добра и благодатна за укућане. На празничној трпези нема свињетине и сланине да би животиње такође биле здраве.

Имендан данас славе особе које носе имена Силвестар, Силвија, Силвана, Серафим, Горан, Горица.

Срећан празник!




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Вила се лоза винова…

Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..

објављено 14.2.24. 10.15

Виноградари из региона Стралџе обавиће ритуал орезивања винове лозе

Виноградари и винари из региона Стралџе обележиће данас, 14. фебруара, празник Светог Трифуна по старом стилу. Традиционални ритуал орезивања винове лозе извршиће се у виноградима у близини града где ће бити проглашен и нови „краљ Трифун.“ Празник..

објављено 14.2.24. 07.55
Народно читалиште „Уједињење 1923”

Банатски Бугари позивају све на традиционални карневалски фестивал

Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч..

објављено 9.2.24. 10.45