Проф. Иван Иванов је међу нашим сународницима у Риму познат као отац Иван или падре Ђовани. Професор своје време дели између Софије, где предаје на Богословском факултету Софијског универзитета, и Вечног града у којем води службе у тзв. Бугарској цркви. У ствари, Бугарска не располаже својим храмом у италијанској престоници и богослужења се врше у цркви Сан Паоло ала Регола у историјском центру Рима, коју је за потребе бугарске заједнице у граду обезбедио Ватикан.
Православне службе одржавају се у католичкој богомољи по распореду, у одређеним данима месеца, као и на велике верске празнике. Сама црква је једна од најзанимљивијих у Риму. Пре 2.000 година на овом месту живео је Свети апостол Павле. Данас се, међутим, зграда реновира и службе се обављају у суседној цркви Санта Марија ин Монтичели, која је саграђена у 11. веку, сазнајемо од оца Ивана, који предводи бугарску црквену општину „Свети седмочисленици“ у Риму:
„Пре службе чистимо олтаре, имамо све богослужбене елементе, који су потребни за православну литургију. Носимо иконе, свето посуђе и прекриваче. Облачимо олтаре и радимо све по православном стилу. После службе чистимо за собом и узимамо своје ствари. То је веома поучно за наше људе, јер су тако научили да долазе у цркву и помажу ми. Већ знају која икона где се ставља, постављају прекриваче. Дакле, не долазе као туристи или гости који очекују да их неко двори. Сви који долазе кажу: „Дошли смо да припремимо свој храм за литургију.“ А после службе сами распремају.“
Отац Иван иде и на мисије ван Рима како би водио службе у другим италијанским градовима јужно од италијанске престонице, где такође живе наши сународници. „Људи се окупљају за неки празник и зову свештеника. Стога, ми у колима увек имамо све потребне ствари за богослужење,“ објашњава отац Иван и додаје:
„Занимљиво је да на неким мисијама Бугари, који су навикли да код куће имају иконе, носе своје светиње и ређају их у храму. Ово је традиција, коју, пре него што сам постао мисионар у Италији, скоро да нисам видео у Бугарској. Код нас верници одлазе на службу и ништа не носе са собом. А овде, посебно старије госпође, чувају иконе у лепим бугарским тканим столњацима и носе их на литургије. Ређају их као олтар. Народ има потребу да на овај начин чува своју веру, тихо и скромно. Ово је део бугарске побожности у иностранству.“
Брига за нашу црквену заједницу у Италији не подразумева само удовољавање духовним потребама верника. „Они имају потребу да осете цркву као породицу. Дакле, није им толико битно да свима покажу своју верску припадност или побожност, већ је поента да се у цркви осећају као код своје куће, с породицом,“ каже отац Иван и додаје:
„Често наши сународници желе да попричају и посаветују се са свештеницима као са мудријим особама. Чак им понекад, ако нам се обрате за помоћ, помажемо да попуне неки документ на италијанском језику или, пак, их подржавамо на друге начине, упућујемо их адвокату или лекару, например. Зато смо и направили Фејсбук страницу где нам свако може писати различитим поводима,“ рекао је на крају нашег разговора отац Иван у интервјуу за Радио Бугарску.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Венета Николова, facebook.com/C.O.B.Roma
Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..
Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..
Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..