Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Манастир Светог Атанасија Великог, који је опстао 17 векова, штити Цркву и наш народ

Фотографија: atanasiymonastery

Велика благодат и радост за све православне Бугаре је манастир Светог Атанасија, недалеко од града Чирпана, у централном делу Бугарске. Основао га је сам светац у 4. веку (344. г), поред старе римске тврђаве, у близини града Бероа (данашње Старе Загоре). Ово је несумњиво најстарији манастир у целој Европи, познат по великом броју чудеса која су се тамо догодила. У својој историји дугој 17 векова манастир, који се налази изнад села Златна ливада, на десној обали Старе реке, на територији Старозагорске епархије, је више пута био спаљиван, рушен и поново грађен. Данас он стоји као стуб вере и привлачи ходочаснике не само из наше земље него и из иностранства због молитвеног заступништва и покровитељства Светог Атанасија. Посебност овог манастира представља и очувано место за молитву – испосница, где је са Богом општио Свети Атанасије.


Уз благослов Старозагорског митрополита Кипријана успели смо да сазнамо занимљиве ствари о манастиру и Светом Атанасију.

Светом Атанасију Великом, који је за живота био Патријарх Александријски, дугујемо Символ вере написан на Првом Васељенском Сабору, подсетио је отац Борис, игуман манастира, чија је храмовна слава 2. маја – на Успеније Светог Атанасија Великог.

„Године 344, крајем јануара – почетком фебруара, после свог учешћа на Сабору у Сердици, светац се враћа овде и остаје 4 године. – прича отац Борис. – Доказе тога открива немачки историчар проф. Манфред Клаус. У 2016. години он је објавио своје истраживање и описује да се од 344. до 348. године свети Атанасије налазио између Ниша и Адријанопоља и управо је ту написао своје чувено дело "О Светом духу". Британски историчар Џулијан Хаксли описује заслугу Светог Атанасија за развој Европске хришћанске цивилизације. Његово истраживање је од пре 40 година. Ова сведочанства двојице европских научника потврђују улогу свеца у историји Европе“.

Једно од најновијих чудеса манастира изнад села Златна ливада, недалеко од града Чирпана, је тачна копија иконе Светог Атанасија, коју је 2003. године донео лично александријски патријарх Петрос VII (1997- 2004):

Црква манастира Светог Атанасија

„Године 2003. сасвим случајно су у Александријској библиотеци приликом инвентарисања пронађени стари писани споменици на пергаменту и кожи. У једном од њих је пронађен опис епског путовања светог Атанасија – како је кренуо из Александрије.Помиње се и да је основао манастир у близини града Бероа, када су у 4. веку наше земље биле колевка цивилизације. Након што је документ пронађен у Александрији, у част Светог Атанасија Великог је Петрос VII исте године дошао у манастир и поклонио копију иконе са ликом свеца из Александрије. Она је и данас ту у цркви. Надамо се да ћемо добити и честицу светих моштију Светог Атанасија, у току је процедура."


Аутор: Гергана Манчева

Уредила и превела: Албена Џерманова

Фотографије:  atanasiymonastery


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Једина црква у Софији која носи име Светих апостола Петра и Павла

Судбину цркве Светих апостола Петра и Павла, као и један 90-годишњи људски живот, карактеришу успони и падови, страдања, али на крају и искупљење. Ово је можда једна од најмање познатих цркава у Софији и уједно једина подигнута у част двојице..

објављено 29.6.24. 12.20

Дар Педесетнице је живот у изобиљу

У осму недељу после Васкрсења Христовог славимо један од најважнијих празника за хришћанство – Педесетницу. На тај дан је Дух Свети, треће лице Свете Тројице, сишао на земљу и спустио на 12 апостола, који су се заједно са Пресветом Богородицом у..

објављено 23.6.24. 10.05

Данас су Духовске задушнице

Сваке године у суботу која пада уочи великог хришћанског празника Духови, Црква обележава друге по реду Задушнице у години, у народу познате као „Черешове“ („Трешњине“ – на бугарском череша је трешња) задушнице због тога што се увек поклапају са сезоном..

објављено 22.6.24. 07.30