Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Екипа Радио Бугарске у посети припадницима бугарске мањине у Италији

Борис Славчев из Рима: Не знамо како да се представимо у иностранству

Борис Славчев
Фотографија: Венета Николова

У Италију је стигао пре 6 година, вођен љубављу према филмској уметности и сном да постане добар редитељ. Након што је на Универзитету Ла Спиенца у Риму завршио мастер студије на одсеку за позориште и филм, Борис Славчев почиње да ради као фотограф. Данас овај 29-годишњи редитељ може да се похвали са 2 документарна и једним играним филмом, као и са неколико међународних награда и једном изложбом.

Тренутно живи у Риму и снима свој други краткометражни играни филм, „Ников пут“, причу насталу под утицајем неореализма, са глумачком екипом која је у потпуности италијанска. „Заиста бих желео да будем нека врста посредника између бугарске и италијанске културе“, рекао је Борис за Радио Бугарску. Због тога је почео да сарађује са Бугарским културним институтом у Риму /БКИ/ и да фотографише догађаје који се тамо одвијају. Тако је настала изложба „БКИ кроз објектив времена”, која је прошле године приказана у изложбеној сали „Бугарска” у срцу италијанске престонице.


Млади редитељ је аутор документарног филма „Завет Бориса Христова”, посвећеног бугарском басу, који је велики део свог живота провео радећи у Италији и сматра се једним од највећих оперских извођача ХХ века. Филм представља његов живот и стваралаштво, али не само то:

„У другом делу бавимо се донацијом коју је направио у Риму – његовом кућом, коју је завештао нашој земљи, оснивајући Академију уметности и културе. Пратимо развој ове академије до данашњих дана. Јер Борис Христов нам је завештао нешто много значајније од саме конструкције куће и цигли. Он је завештао једну идеју, један идеал – не само да развијамо оперу, већ и бугарску уметност и културу, у земљи као што је Италија, која је лидер у овој области“, каже Борис Славчев.


За Бугарску је везан и Борисов први краткометражни играни филм. У њему се говори о италијанској и бугарској мафији. Остварење носи назив The Connection, а главни лик је бугарски мафијаш који одлази у Италију. Филм је 2021. године освојио награду на Fort Smith International Film Festival у САД за најбољи краткометражни акциони филм, номинован је на филмском фестивалу у Осаки, а такође је био финалиста на филмском фестивалу у Ћефалу на Сицилији. Какво поређење се може направити између бугарске и италијанске мафије?

Снимак из филма The Connection
По мом мишљењу, у Бугарској се не може говорити баш о мафији, већ о организованом криминалу. Италијанска мафија има дужу историју. Постоји веома јасна хијерархија и структура. Да бисте у њу ушли, треба да вас представе други људи, постоји ритуал који има сакралне елементе. Док је наш „режим“ слободнији, нема такве лојалности, као код италијанских мафијаша, који себе називају „људима од части“ и имају читав кодекс којим је утврђено како се треба бринути о породици итд. У Бугарској се организовани криминал уједињује само и једино око брзог профита и не представља се као „тежња вишим циљевима и вредностима“.


Према редитељевим речима, Бугарска се ретко помиње у иностранству, нашу земљу људи повезују углавном са негативним идејама. И додаје:

„Бугарска је једва присутна у италијанској свакодневици, о нама се зна веома мало. И мислим да је то наш проблем, што не успевамо да се представимо. Имамо много тога да покажемо свету, али нажалост нисмо нашли начин на који бисмо то пренели“, закључио је Борис Славчев.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Венета Николова, Елена Каркаланова, лична архива


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Карен Алексањан

Карен Алексањан – Јермен који нас подсећа да је ћирилица света, а Плиска – град који сви ми треба да промовишемо

На први поглед нема ничег неуобичајеног у томе да странац посети Бугарску, да овде сретне своју животну сапутницу, да заволи нашу земљу и остане да у њој живи као у својој другој домовини. Тако је пре 30 година бизнисмен из Јерменије посетио Бугарску..

објављено 4.7.23. 11.10

Дими Командучи инспирисана бугарском децом у Риму истражује вокалне емоције

Наш глас је наш савезник на путу ка остваривању личних циљева. Он је наш емоционални ДНК, као шареница која је јединствена за сваког човека на свету, каже Димитринка Јорданова – Командучи, први гласовни тренер у Бугарској. Које су боје емоција и како..

објављено 18.6.23. 11.15

Жасмина Атанасова о љубави према традионалном везу, животу у Америци и Бугарској

За време пандемије коронавируса су се многи Бугари вратили у домовину. Међутим, колики је њихов тачан број и да ли планирају да трајно остану у Бугарској, немогуће је да знамо јер нема статистике. Али, ипак, повод да сматрамо да ће мотивација да..

објављено 17.6.23. 11.15