Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бесарапска Бугарка приказује у Европском парламенту трагедију Гладомора

Јона Тукусер
Фотографија: лични архив

У просторијама Европског парламента отворена је изложба "Глад" бесарапске Бугарке Јоне Тукусер, која приказује масовну глад у Украјини, познату као Гладомор, у три периода историје ове земље (1921-1923, 1932-1933. и 1946-1947. године). Гладомор је довео до вишемилионских људских жртава.

На позив бугарског посланика Европског парламента Андреја Ковачева Јона Тукусер је представила резултат свог 14-годишњег рада – изложбу слика, инсталацију са делом руског дрона, видео-приче људи који су преживели Гладомор, јавља дописница БНР из Брисела Ангелина Пискова.

Млада уметница је годинама истраживала државне архиве и разговарала са преживелима. "Назив сваке слике је назив документа који сам пронашла", објашњава она.

Јона Тукусер повлачи паралелу између Гладомора у прошлом веку и немаштини којој су Украјинци сада изложени. Приче су шокантне.

„Мислила сам да је најгора ствар рат, али се испоставило да је то глад“, каже Јона Тукусер




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Софија дочекује нове госте у Кући за књижевност и превод

Преводиоци Јан Махеј (Чешка), Елвира Борман (Немачка), Хана Сандборг (Шведска), Хана Карпинска (Пољска) и Ливија-Марија Нистор (Румунија) нови су учесници резидентског програма Куће за књижевност и превод у Софији , који ће трајати до октобра 2024. г...

објављено 29.5.24. 09.29
Бетани Хјуз

Блага Бугарске „засијала“ у емисији Бетани Хјуз емитованој 24. маја (ВИДЕО)

Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..

објављено 25.5.24. 09.40
„О писменима“ Црнорисца Храброг

Када је настала глагољица?

„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..

објављено 24.5.24. 11.25