Музика пијанисте Станислава Станчева достиже до свих тачака света, а његов канал на Јутјубу тренутно има 108 хиљада претплатника.

Каже да су у основи његовог успеха рад и таленат, али наводи да су популарности допринеле и његове руке које у видео-спотовима истиче у први план, као и начин на који доживљава музику и преноси је на слушаоце. "Лепе руке, велике, а фине – добијам пуно таквих коментара. У принципу пијанистичке руке су лепе и то привлачи пажњу људи", каже Станислав Станчев.

Станислав Станчев изводи дела писана за клавир као и транскрипције дела за оркестар и разне соло инструменте. Поред класичне музике на његовом репертоару су и џез и филмска музика.

"Не свирам музику коју не осећам и не волим. Најближа мојој души су дела Баха, Бетовена, Листа, донекле и Рахмањинова, као и Шопена. Другим речима, тзв. висока музика из доба класицизма и романтизма и то је оно што више волим да свирам", каже он.

Пијаниста је, међутим отворен и за музику која је створена буквално последњих дана. Јављају му се млади композитори и шаљу му своја најновија дела са надом да ће их чути у његовој интерпретацији. Таквих случајева је до сада било са ауторима из Италије, Бразила и Русије.

Пут…

Станислав је имао 4 године када је у дечјем вртићу угледао клавир и… определио се за музику. Већина учитеља га није примила на часове клавира, јер је био сасвим мали, али појавила се Марија Петрова и тако је све кренуло. "Било је то као љубав на први поглед и заволео сам клавир, волим да свирам, волим музику и управо је то оно што желим да радим",додаје пијаниста у интервјуу Радио Бугарској.

Када је био ученик 11. разреда Музичке школе у Софији, почео је да похађа часове код проф. Антона Дикова. Каже да је он био његова инспирација.

“Нажалост, код њега сам учио само годину дана – прича Станислав Станчев. – Похађао бих часове и у 12. разреду, али је он након саобраћајне несреће преминуо. За мене је Антон Диков био највећи бугарски пијаниста и педагог. Био је изванредан музичар и човек!"

Након бројних музичких награда и две магистарске студије на Музичкој академији "Панчо Владигеров" пијаниста је 4 године радио на крузеру, где је заједно са украјинским виолинистом свирао класичну музику, почео се бавити предавачким радом и придружио се трију “Пиргос” у Немачкој. “Имали смо концерте сваког дана ујутро и увече", сећа се он. Међутим, решио је да се врати у Бугарску, јер не би могао да другде живи.

“Страшно ми недостаје домовина. Ма колико сам пута одлазио у иностранство, увек сам знао да ћу се вратити", објашњава Станислав Станчев и каже да је направио канал на Јутјубу са идејом да се својом музиком допадне људима и натера их да пожеле да је и они изводе.

“За мене као пијанисту је веома важно што ме многи људи слушају и то ме радује. Многи ми пишу да су захваљујући мени поново открили клавир и желе да опет свирају, а други – да нису свирали на клавиру али су одлучили да науче свирати. Све у свему, истински ме радује што могу да нечији живот променим у позитивном правцу, јер тада све има још већи смисао", наводи Станислав Станчев.

Пијаниста се труди да својим фановима понуди нове видео-спотове, али то не значи да више воли онлајн наступе него концертне дворане. Тренутно заједно са својим пријатељем флаутистом Радославом Николовим снима шест Хендлових соната за блок флауту које планира да изведу пред публиком и уживо. Поново је добио позив да свира у француском граду Аркашону. Наступ у Француској је у ствари први, за који му је позив стигао захваљујући објављеним видео-спотовима на интернету. "Да није интернета, не могуће је стићи до свих тих људи. Надам се да ће ме у будуће звати да свирам и у другим земљама", рекао је пијаниста.

На крају разговора питали смо га шта је планирао за 2024. годину. Одговорио је:

“Да наставим да стварам музику, да радујем људе, да путујем на концерте у иностранство и да свирам са мојим пријатељима музичарима у Бугарској и то је то".

Превела: Албена Џерманова