Подно источних Родопа, на само 100 метара од бугарско-грчке границе, налази се село Кушла. Не тако давно, седамдесетих година прошлог века, село је имало преко 300 становника, а данас овде живе само 22 пензионера, каже начелник општине Севдалин Хаџијев. У потрази за послом млади људи одлазе или у оближњи Златоград, или у иностранство, углавном у Немачку. Старе камене куће које делују као декор за снимање историјског филма, иако импресивне, постепено пропадају, јер у њима или нико не живи или њихови становници немају средстава за њихово одржавање. И мада живот локалног становништва није лак, они плене својом виталношћу, смиреношћу, хармонијом коју су успоставили са собом и околним светом, захвалношћу за оно што им живот пружа, жељом да помогну коме год и чиме год могу.
Овај крај је познат по дивљој природи и необичним стеновитим формацијама. Једно од блага због којег у село Кушла пристижу како домаћи тако и гости из иностранства јесте „црно злато Родопа” – овде се налази једино налазиште мумија у Бугарској, који се иначе традиционално повезује са азијским деловима Русије и Хималајима. Мумио, познат и под називом „планинске сузе“, представља црно лепљиво блато које се копа из удубљења у стенама, а одликује се лековитим својствима. Управо је мумио из овог региона изузетно богат калцијумом, гвожђем и магнезијумом. Његово име потиче од грчке речи „mumia“, што значи „очувано тело“. Мештани га углавном користе за лечење прелома, проблеме са зглобовима и све врсте болести, како код људи тако и код животиња. То су научили од својих бака и прабака.
„Мумио лечи. Долази из земље, са велике дубине. Људи су видели да има вајде када се узима мумио. Некада су старе жене јеле мумио, кидале су куглице и жвакале га као жваку. Давали смо га и људима, а они су видели да има вајде, највише за преломе...“, каже једна мештанка.
Мештани се хвале да је чак и бивши премијер Бојко Борисов залечио повреду захваљујући мумију из села Кушла. Често „родопско чудо” преко курирских служби шаљу у различите крајеве земље, након чега многи људи зову да изразе своју захвалност и кажу да је терапија постигла циљ.
Ископавање овог дара природе није лако, захтева посебне услове и знање, објашњава Галина Стефанова са БНР – Карџали:
„Жила, како је зову, је само једна, на тачно одређеном месту. Копа се дубоко, до 3-4 метра, па чак и дубље. То није могуће учинити било када – потребни су одређени временски услови. Глина се вади рукама. Чисти се од камења и других елемената. Жене је ваљају у црне куглице, величине средње јабуке, тешке око 200 г, које се неколико дана суше на сунцу. Затим се растварају у води и пију.“
Занимљива је и прича о настанку села и његовом имену. Начелник општине Севдалин Хаџијев каже:
„Кушла значи нешто као тор. Наши су се доселили из Грчке. Овде су имали торове. Лети су долазили у ове крајеве, зими су ишли на Бело море. Онда, када је провучена граница, једни су остали овде, други на другој страни. Наши дедови су имали сестре и браћу у Грчкој.“
У селу нема продавнице, лекара ни апотеке. Из чесми у селу Кушла вода је потекла пре само 12 година. Али, као што смо већ споменули, људи овде живе срећно, а њихов рецепт за срећу је да човек треба да живи мирно, да не треба да му сметају ствари које не зависе од њега и које не може да промени. Осим од ниских пензија, мештани егзистенцију обезбеђују и захваљујући својим личним имањима. О томе чиме испуњавају дане у селу које је на прагу нестанка, једна бака каже:
„Око куће има пуно посла. Свако од нас има краву, теле, магарца. Преко лета радимо у башти. Лепо проводимо време. Ћерка или син ми доносе неопходно, веће количине хране – шећера, уља, макарона, кус-куса, свега што ми треба за кућу.“
Село је за сада са Златоградом, удаљеним 30 километара, повезано аутобусом који саобраћа одређеним данима у седмици. Чак и зими пут до села је увек проходан јер се редовно чисти, уверава начелник сеоске општине Севдалин Хаџијев, којег мештани веома цене и кога бирају на сваким изборима од 2014. године наовамо.
Саставила: Миглена Иванова (на основу репортаже Георгија Аргирова, Мехмеда Реџеба, Галине Стефанове са БНР-Крџалии)
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: БНР-Крџали
Просечан губитак воде у водоводним мрежама у Бугарској износи 65%, показује статистика коју је представила министрка за регионални развој у прелазној влади Виолета Коритарова. Подаци долазе у контексту вести о пресушеним чесмама и несташицама воде,..
Председници адвокатских комора у Бугарској најавили су спремност за протестне акције због вета које је председник Румен Радев уложио на измене и допуне Закона о адвокатури. Недавно усвојене измене односе се на нова правила за именовање посебних..
Свечаности поводом обележавања Дана независности у Великом Трнову започеле су у цркви Светих 40 мученика, где је 22. септембра 1908. године кнез Фердинанд Први прочитао манифест. „Знамо да стиском руке можемо постићи много више него гурањем лактовима..
Под насловом „Живим свој бугарски пензионерски сан“ британски „Daily Mail Online“ објавио је опширно писмо Сајмона Хила, пензионисаног наставника, у коме..
Који је ниво децибела авионског мотора или ручне бушилице, при шапату, нормалном разговору, кретању путничког аутомобила при брзини од 60 км/ч, у..
Мицкоски: Нећемо одустати од чланства у ЕУ, али нећемо лизати ничије ципеле Македонски премијер Христијан Мицкоски је говорећи о првих 100..