Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Филм о Алцеку Мишеву отвара фестивал Master of Art

Алцек Мишев у Софији
Фотографија: лична архива

Пројекцијом документарног филма о Алцеку Мишеву, сликару који је побегао од комунистичког режима у Италију где је изградио светску каријеру, вечерас ће у Софији бити отворено 9. издање филмског фестивала Master of Art.

„Филм прича о непрестаном трагању за смислом у уметности и животу. Алцек Мишев, бунтовник и експериментатор, води нас на ово филозофско и естетско путовање кроз време, простор и идеје,“ кажу организатори о филму „Летети перајима“ редитеља Марије Аверине. У остварењу ће гледаоци видети слике, перформансе, разговоре о савременој уметности, дирљиве сусрете с блиским особама и омиљеним местима у Бугарској после 50 година одсуства.

У фокусу програма фестивала биће премијера филма посвећеног великој бугарској глумици Татјани Лоловој – „Последња представа“, режисера Калојана Климентова, који ће премијерно бити приказан на њен 90. рођендан – 10. фебруара. Након премијере биће представљена књига „Татјана Лолова од А до Я. Белешке, мисли, фотографије“ Георгија Тошева.




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

„Временско склониште“ кандидат за шведску међународну књижевну награду

Роман „Временско склониште“ Георгија Господинова, у преводу Хане Сандборг на шведски језик, уврштен је међу пет књига које су ушле у ужи избор за Шведску међународну књижевну награду. Ово је јединствена награда која се додељује како ауторима, тако и..

објављено 23.9.24. 14.47

Културни фестивал у селу Хухла окупља Грке, Турке и Бугаре

У ивајловградском селу Хухла 26. пут заредом одржава се културни фестивал „Мистерије Хухле-2024“. До 23. септембра три етничке групе – Бугари, Грци и Турци окупљају се на тргу у Ивајловграду под мотом „Људскост без граница“. Инспиратор и организатор..

објављено 22.9.24. 09.25

Бугарска учествује на Бијеналу "Хомо Фабер" у Венецији

Бугарска култура и домаћа традиција, које су донедавно остатку света деловале егзотично, постепено постају део светске културе 21. века. Ауторски ручно рађени производи, у којима се преплиће наша национална традиција са елементима..

објављено 19.9.24. 12.05