Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Шест генерација Бугара чува сећање на погинуле у Руско-турском рату из 1877-1878. г.

Десант код Свиштова, сликар: Николај Дмитриев-Оренбургски

Споменици чувају сећање на важне догађаје из прошлости. Већина њих прича о самопожртвовању, о земљи натопљеној крвљу хероја који су бранили отаџбину. Хроничари прикупљају ове делиће историје и слажу их у слику времена. Током година, и у зависности од политичких расположења, спољних утицаја и пристрасности, тумачења одступају од узрочно-последичне хронологије. Поједине чињенице се згодно прећуткују како не би „иритирале” поједине фигуре. Ипак, споменици остају верни стварности. 

Николај Пирогов

Данас се, на пример, веома тешко прича о ослобођењу Бугарске од турске власти и саможртвовању 66.130 руских војника који су своје кости оставили на нашим просторима. Све ређе се помињу и добровољци, међу којима су познати руски хирург Николај Пирогов и баруница Јулија Вревска, која је продала своје имање да би формирала одред лекара и медицинских сестара за фронт. Међутим, споменици јасно сведоче о захвалности Бугара за њихов подвиг.



Њих је преко 400. Неки су изграђени у центрима ратних дејстава, као што је, рецимо Споменик на врху Шипка, а други – на местима погибије палих бораца. Није мало ни споменика које су бугарска влада и грађани подигли у знак захвалности, а најупечатљивији пример је Споменик цару Ослободиоцу у центру Софије.



Управо та брига о очувању сећања на погинуле у Руско-турском рату из 1877-1878. године је привукла пажњу историчара Светлане Шакарбијеве и Германа Шакарбијева, који су били импресионирани њиховим беспрекорним одржавањем током 147 година.


"Нисмо могли да верујемо да је то могуће – каже Герман Шакарбијев у интервјуу Радио Бугарској. – Питали смо се ко чува ове споменике. Задивљени смо сваки пут када сретнемо ове људе. У ствари, они су из различитих слојева друштва. Међу њима су пензионери, шумари, ловци, лекари, инжењери, бизнисмени".

Док су обилазили нашу земљу истражујући споменике, Светлана и Герман Шакарбијеви су одлучили да у знак захвалности према шест генерација Бугара које чувају сећање на Руско-турски рат из 1877-1878. године, приреде изложбу "Људи и споменици". Својим средствима направили су 12 табли које причају причу о споменицима и људима. Снимили су и два документарна филма, а ове године су издали двојезичну књигу „Људи и споменици“ (на бугарском и руском језику), која садржи детаљни опис историјских догађаја везаних за споменике.


Светлана и Герман Шакарбијеви на промоцији књиге „Људи и споменици“ на Руском културном институту 29.02.2024.

" У овим тешким временима историја је често предмет фалсификата – каже Светлана. – Многи покушавају да промене објективне историјске чињенице, а споменици су артефакти. Сваки од њих има своју историју, а људи који о њима брину чувају објективну историју. Управо је овакав однос Бугара према споменицима достојан дубоког поштовања. Они чувају сећање на стране војнике који су погинули на бојном пољу и то треба истаћи."

Герман и Светлана су свесни важности улоге људи који одржавају споменике и не пропуштају прилику да им на томе захвале. Са некима од њих су се спријатељили. Међу чуварима споменика је Лилко Георгијев из града Етропола, председник ловачке дружине у селу Бојковец:


Споменик ослобођењу у граду Етрополу

"У нашем региону имамо пет споменика из Руско-турског рата – каже Лилко за Радио Бугарску. – Ми их чистимо и одржавамо, јер смо Бугари, то нам некако долази изнутра. Људи су гинули, ми смо им захвални. Становништво нашег региона је много помогло руским војницима приликом превожења оруђа у планини. У тешким зимским условима око 800 људи из Етропола и околине им је помагало да се пробију кроз снежне наносе и зато желимо да се то памти. Ко не чува своју историју – није добар народ!" 

Зато Лилко и његови истомишљеници на своју децу преносе историју онакву, какву су је научили од својих дедова, који су подигли споменике.

Бој за Самарску заставу, сликар: Петар Морозов

У Руско-турском рату једне од најтежих борби вођене су око Старе Загоре где су се бугарски ополченци заједно са руским војницима несебично борили за нашу слободу. О споменицима у граду и околини данас брине Родољубиви покрет "Иван Вазов".

"Покрет је основан ради очувања историјског сећања Бугара – наводи Станимир Петров. – Није случајно што смо за свог патрона изабрали патријарха бугарске књижевности Ивана Вазова, који је сасвим јасно дефинисао наше представе о свему бугарском и бугарској нацији одмах по ослобођењу од османске власти. Као људи који се занимају за политику, схватили смо да је историја веома важна за развој политике и формирање наше будућности".

Светлана и Герман намеравају да резултате својих истраживања представе и у Русији, како би и тамо знали да Бугари поштују борце који су свој живот дали за њихову слободу.

Фотографије: pirogov.eu, Русский Дом в Софии, БГНЕC, Дарина Григорова, Facebook /Етрополе, bulgarianhistory.org

Превела: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Хришћанска породица јача везу између Бога и нас

Ваведење Пресвете Богородице је један од најстаријих и најпоштованијих православних празника, који је успостављен у Константинопољу негде око 8. века, у време Патријарха Тарасија Цариградског. Али се тек шест векова касније почео обележавати и у западној..

објављено 21.11.24. 06.30
Глава Севта III

Пре 20 година археолог Георги Китов открио гроб Севта III

Дана 11. јуна 2007. године председник САД Џорџ Буш млађи боравио је у посети Софији. Конференција за новинаре одржана је међу експонатима Националног археолошког музеја. Свечани ручак за госта приређен је нешто касније у просторијама Националног..

објављено 16.11.24. 12.15

Добрич домаћин међународне конференције посвећене пољско-угарском краљу Владиславу Варненчику

Регионални историјски музеј у Добричу и Универзитет „Марија Кири – Склодовска“ из Пољске организују међународну научну конференцију која ће бити посвећена пољско-угарском краљу Владиславу Варненчику. Према информацијама које је објавио музеј,..

објављено 12.11.24. 07.25