Георги Димитров, упркос чињеници да је рођен у Италији и да никада није живео у Бугарској, љубав према матерњем језику и домовини жели да пренесе на бугарску децу у Риму. За овог двадесетчетворогодишњака посао наставника бугарског језика у допунској школи „Асен и Илија Пејкови” у Риму није тек пуки професионални ангажман. „Осећам се 100% Бугарином, иако сам рођен у Италији где сам провео цео свој живот“, категоричан је младић.
Погледајте видео!
Његови родитељи се 1995. године селе у приморски градић Анцио, недалеко од италијаснке престонице. У кући су увек говорили бугарски, па га је Георги научио перфектно, без икаквог трага страног акцента или интонације. Знања која стиче у лекторату за бугарски језик и културу на Универзитету „Ла Сапијенца“ овај младић са ентузијазмом преноси ученицима наше допунске школе.
„То су деца која имају бугарске корене или потичу из мешовитих бракова и желе да задрже везу са Бугарском“, каже Георги Димитров и додаје:
„У почетку је било прилично тешко, јер бугарски језик никада нисам учио у школи. Иако сам изворни говорник, нисам савладао бугарску граматику. Међутим, захваљујући лекторату, успео сам да стекнем неопходна знања, а осим тога непрестано усавршавам језик. Зато успевам да помогнем деци да превазиђу потешкоће са којима се сусрећу при учењу бугарског. Моји ученици говоре језик, али не познају граматичка правила, као што је и са мном био случај у почетку. Осим тога, већина деце код куће комуницира само на италијанском. И да, истина је да на одмору између себе разговарају на италијанском, али их, ми, наставници, увек опомињено да у међусобној комуникацији користе бугарски. С друге стране, сматрамо да је наша школа место где граде пријатељства са својим сународницима. А то је веома важно за одржавање везе са Бугарском.“
Подучавање страних језика и наставничка делатност су области којима овај младић намерава да посвети свој професионални пут. Поред бугарског, на Универзизету „Ла Сапијенца“ учи и руски, српскохрватски и словеначки језик. Али какве шансе као бугариста и слависта има у земљи попут Италије?
„Мислим да је област у којој се ови језици могу употребити довољно богата и да имам перспективу“, каже Георги Димитров за Радио Бугарску. „Колико ми је познато, постоји интересовање за преводе са бугарског. Издавачка кућа „Воланд”, на пример, прилично интензивно преводи дела бугарских аутора, као што је Георги Господинов, али исто тако и дела наших класика. Словенска имена звуче помало егзотично, што је неким Италијанима занимљиво. С друге стране, пошто је бугарски језик „мали“, и наша књижевност је, у поређењу са европском, мање популарна. То, наравно, ни на који начин не умањује њену вредност! Али се суочавамо са јаком конкуренцијом какву представљају енглеска, француска и друге књижевности.“
Према Георгијевим речима, Италијани не знају готово ништа о бугарској култури, а вести из наше земље су оскудне. Зато овај младић не пропушта прилику да прича о својој домовини и њеним достигнућима. А један његов познаник се толико „загрејао“ за бугарски да га је на Унивезитету „Ла Сапијенца“ уписао као главни језик!
Прочитајте још:
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: Венета Николова, лична архива
Видео: Венета Николова
Анабел Касабов је једна од хиљаду потомака Бугара у Аргентини који не знају језик својих предака, али је Бугарска сваког дана присутна у њиховом животу. Она је шармантна балерина, игра и предаје класични балет, а уз то је и учитељ бугарских..
Неизвесност у којој се налазила Бугарска, али и страст према пењању натерали су пре 27 година Константина Златева да с ранцем на леђима и 3.000 долара у џепу крене ка остваривању дугогодишње жеље – да савлада један од врхова у америчком националном парку..
Николај Коларов је бугарски виолончелиста који већ скоро 30 година своју академску каријеру, као и концертну делатност гради у Минесоти, САД. Његов дуг пут преко океана повезан је са жељом да магистарске студије у области гудачких инструмената упише у..
Претежно облачно
Променљиво облачно