Да би изразила разноликост женских стања и суштине, визуелна уметница Јохана Трајанова користи ботаничке форме, које утеловљује помоћу фотографских техника. Алегоријском нарацијом она привлачи посматрача, чинећи га активним учесником. „Апстрактност и моја уметност иду руку под руку, јер покушавам да пренесем емоцију коју ће свако протумачити на свој начин, а не конкретност која је укалупљена“, каже она.

Након што је постала мајка, пред Јоханом Трајановом се отворило широко пространство које јој је омогућило да види како се жена располућује на мноштво делића и притом остаје цела. Управо ју је овај најинтимнији тренутак инспирисао да истражи улоге и разноликост женских осећања, расположења, перцепције. На изложби „Урањање: Она“, која је организована у културном простору „Бобина“ у Софији, помоћу мозаика, од којих се сваки састоји од 20 фотографија, приказује девет стања жене.

„Моја идеја је била да фотографија буде састављена од ситних честица, које подсећају на непрестану растрзаност жене, али не у смислу хаотичности, већ њене жеље да се максимално даје достижући свој лимит. На пример, ако је жена љубав, она жели да буде најбоља љубав и то у свим сегментима – жена није само интимна љубав, већ и љубав према детету, љубав на професионалном плану, љубав као однос према сваком поједином детаљу живота“, објашњава уметница.

Јохана Трајанова до фотографије је стигла преко... речи. На Националној академији за позоришну и филмску уметност „Крстјо Сарафов“ 2018. године дипломирала је на одсеку за драматургију. То је у њој откључало жељу да своје приче исприповеда у сликама. „Тражим филозофске идеје у себи и сва моја уметност је веома лична, увек раскрива део мог унутрашњег света“, открила је визуелна уметница за Радио Бугарску.

Разгрћући сопствени вео, кроз контуре фотографских слика, Јохана Трајанова преполовљује женски идентитет како би нас увела у тајанствене, готово неухватљиве форме.

„Жена је сила јер је спремна да у име своје љубави цео свет обрне наглавачке“, каже о својим загонетним сликама њихова ауторка. „Друга страна која ми се указала у процесу израде мозаика је да је жена опсесија, да је жена дрога. Све то она може бити за заљубљеног мушкарца који је у стању да о њој опсесивно размишља, који жели да поседује део ње.“

Јохана Трајанова илуструје задивљујуће трансформације жене, проничући у суштину неког посебног детаља – латице цвета, њене нијансе, неке посебности. „Када фотографишете цвет, камером желите да уђете што дубље, и то заиста постаје веома интиман процес између човека и биљке“, објашњава она. А да се машта не би изгубила у неслућеним даљинама, поставља кључне поруке које помажу посматрачу да остане у овом загонетном универзуму. Једна од тих порука је „Заштита“:

„Много ми се свиђа кала, изабрала сам је због њеног облика и тамнољубичасте боје“, наставља Јохана Трајанова. „Читајући о њој, схватила сам да је овај цвет заправо отрован, али да истовремено служи и као противотров. На пример, ако вас уједе змија отровница, кала постаје лек. Зато сам је представила као помало грабежљиву, са идејом да је жена заштитница.“ 

Да би у сваки кадар унела снагу, боју, а понекад и толико потребне мехуриће кодираних порука, Јохана Трајанова користи стари полароид. Неке делове материјала оставља да одстоје у посуди са водом и детерџентом за суђе, а друге кува у лонцу са цвеклом. „Веома ми се допада елемент благе оштећености, замагљености, којим посматрачу отежавам тумачење слике и дајем му слободу да завири у себе самог“, додаје она. Тим путем га воде и звучне слике Дејана Цвјаткова – саставни део укупног аудио-визуелног простора у који уметници настоје да „уроне” посетиоце.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Jохана Траjaнова, Диjана Цанкова