Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Број Бугара спремних да бране своју домовину порастао за 5%

Фотографија: БГНЕС

30% Бугара рекло је да би у случају рата бранило своју земљу, док је 42% изјавило да није спремно, остатак је неодлучан. Удео Бугара који су 2014. године изјавили да би узели оружје у руке за одбрану земље износио је 25%. 47% рекло је да неће бранити своју домовину. Грађани Бугарске су по својим ставовима ближи становницима западне Европе, показује истраживање које је крајем 2023. године агенција „Галуп интернешнал“ спровела у 45 земаља, а чији су подаци репрезентативни за више од половине становника планете.

У односу на 2014. годину, данас је све мање људи спремно да брани своју земљу. 32% Европљана спремно је да заштити своју домовину, у САД њихов удео износи 41%, док их је у Канади 34%. У Русији је спремност да брани домовину изразило 32% испитаника, у Украјини – 62%. У Азији проценат грађана спремних да се боре за домовину у просеку износи више од 70%.




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Нема опасности за бугарско приморје од изливања руске нафте код Керча

Након судара два руска нафтна танкера у близини Керчког мореуза, некадашњи министар екологије Бугарске, Борислав Сандов, оценио је ситуацију као потенцијалну еколошку катастрофу. "Питање је да ли ће она остати локалног, регионалног или међународног..

објављено 16.12.24. 12.05
ГП „Рудозем – Ксанти“

Цене некретнина у близини новог граничног прелаза између Бугарске и Грчке удвостручене

Цене некретнина у општини Рудозем, у близини новог граничног прелаза са Грчком, значајно су порасле. Један од главних разлога је предстојеће отварање новог граничног прелаза Рудозем–Ксанти 1. јануара 2025. године, након што Бугарска постане чланица..

објављено 16.12.24. 10.10
Доц. др Камен Козарев

Бугарски научници ће пратити сунчев циклус са Антарктика

Тим бугарских научника покреће пионирски поларни астрономски пројекат на Антарктику, први такве врсте у историји земље. Предвођен доц. др Каменом Козаревим, тим окупља истраживаче из Института за астрономију, Техничког универзитета у Софији и Високе..

објављено 16.12.24. 07.20