Данас, другог дана националне жалости, Бугарска се опростила од свог духовног вође, патријарха Неофита. Како би Његову светост патријарха бугарског и митрополита софијског, који нас је након дуге болести напустио 13. марта, испратили на његов последњи овоземаљски пут, стотине мирјана, представника бугарског и страног свештенства окупило се у Патријаршијском саборном храму Светог Александра Невског.

Заупокојеној архијерејској литургији присуствовали су председник Румен Радев и потпредседница Илијана Јотова, премијер и потпредседица Владе у оставци Николај Денков и Марија Габријел, председник Парламента Росен Жељазков, председник Бугарске у периоду 2002-2012. године Георги Парванов, последњи бугарски цар и бивши премијер Симеон Сакс-Кобург и Гота. Литургију је служио митрополит варненски и великопреславски Јоан, који ће привремено преузети председавање Светим Синодом БПЦ.

• Преминуо Његова светост патријарх бугарски Неофит

Након литургије одржано је опело. Служио га је Васељенски патријарх Вартоломеј, који је стигао у пратњи бројне црквене делегације и представника помесних православних цркава и епископа БПЦ.

„Нећу заборавити патријархове речи да вера у добро треба да нас уједини и ојача као народ“, рекао је председник Радев новинарима. „Данас је тужан дан не само за Бугарску, већ и за све нас“, истакао је Васељенски патријарх Вартоломеј.

Након опела, погребна поворка са телом бугарског патријарха кренула је према митрополитској цркви Свете Недеље, која ће му, по последњој вољи, бити вечно почивалиште. Земни остаци патријарха Неофита превезени су кочијом, којом је својевремено на последњи починак био испраћен и цар Борис Трећи. Међутим, за разлику од 1943. године када су кочију вукли коњи, данас је то учињено помоћу оклопног возила, пренела је БНТ. Посмртни остаци патријарха Неофита положени су на јужној страни храма Свете Недеље.

И на крају, присетимо се речи патријарха Неофита из новембра 2021. године: „Нека свемилостиви Бог свакоме од нас великодушно подари мудрост и разборитост, љубав према ближњем и емпатију, избављајући нас од сваке себичности и охолости, од сваке гордости и уображености, од пошасти данашњег времена – безосећајности за друге, што су најтеже препреке пред нама на нашем путу ка Христу и Царству Његовом“.