26. март је Дан Тракије. Овај датум је у званични календар Бугарске ушао 2006. године, али се обележавао деценијама уназад. На тај дан 1913. године је бугарска војска освојила тврђаву Једрене, која се дотада сматрала неосвојивом. Овај пораз је приморао Османско царство да потпише Лондонски мировни уговор, снагом којег предаје своје балканске поседе земљама победницама из Балканског савеза.
У јуну је почео Други балкански рат. Бугарска војска је водила окршаје са Грчком и Србијом – за спорне територије у Македонији и са Румунијом за јужну Добруџу. Османска војска је то искористила и нарушила је границе на линији Мидија – Енос, окупирала Једренску Тракију и насилно протерала бугарско становништво.
За становнике Тракије 26. март је симбол борбе за слободу и спремност на самопожртвовање, дан за одавање поште палим херојима, али и дан сећања на жртве које су страдале за остварење националног идеала, кажу из Савеза тракијских друштава у Бугарској – организације која обједињује потомке тракијских Бугара.
Варна је један од градова који ће данас свечано обележити Дан Тракије и 111 година од освајања тврђаве Једрене од стране бугарске војске у Балканском рату од 1912-1913. године. Свечаности ће се одржати испред Споменика 8. приморском пуку.
"Основни избеглички таласи су после Руско-турског рата из 1878. године, после Илинденско-преображенског устанка из 1903. године, а посебно после Балканског рата од 1912-1913. године, након разарања тракијских Бугара. Тада је дошло и до дебугаризације источне и западне Тракије. Више од 350.000 Бугара приморано је да напусти своја родна места и кренуло је ка Мајци Бугарској – подсећа Румјана Влчева, председница Варненског тракијског друштва "Капетан Петко војвода''. – Део њих се настанио у Варни и околини. Тешко је рећи колико их је данас, али ако се вратимо годинама уназад, можда их је укупно било преко 20 хиљада, а у нашим данима њихових потомака је много више. Стога ми са посебним поносом истичемо да је бугарски изглед Варне одређен и доласком тракијских избеглица, пре свега из источне Тракије, али и из западне Тракије. Осим тога, велик је допринос потомака тракијских избеглица изградњи и развоју наше морске престонице“.
Извор: интервју Маријеле Димитрове, БНР-Варна
Саставила: Елена Каркаланова
Фотографије: БТА, БГНЕС, Национални војноисторијски музеј, архив
Превела: Албена Џерманова
У митроплитској катедрали Свете Недеље у Софији архијереји БПЦ су служили заупокојену Свету литургију игуману светогорског манастира Зограф, Високопреподобном схиархимандриту Амвросију, који је након краће болести 27. јануара 2025. године уснуо у..
Археолошка ископавања у кварту Калето, у граду Лом на обали Дунава, открила су остатке римских одбрамбених утврђења која датирају из I века нове ере. Тим предвођен гл. ас. др Владиславом Живковим из Националног археолошког института са музејем при..
Ове године обележава се петнаест година од проналаска моштију Светог Јована Крститеља током археолошких ископавања на созополском острву, која је водио тим археолога предвођен проф. др Казимиром Попконстантиновим. Аутентичност овог открића, пронађеног..
У митроплитској катедрали Свете Недеље у Софији архијереји БПЦ су служили заупокојену Свету литургију игуману светогорског манастира Зограф,..