Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

У Бугарској је 26. март Дан Тракије

8
Фотографија: БТА

26. март је Дан Тракије. Овај датум је у званични календар Бугарске ушао 2006. године, али се обележавао деценијама уназад. На тај дан 1913. године је бугарска војска освојила тврђаву Једрене, која се дотада сматрала неосвојивом. Овај пораз је приморао Османско царство да потпише Лондонски мировни уговор, снагом којег предаје своје балканске поседе земљама победницама из Балканског савеза.

Официри и војници Друге бугарске армије на освојеној тврђави Једрене

У јуну је почео Други балкански рат. Бугарска војска је водила окршаје са Грчком и Србијом – за спорне територије у Македонији и са Румунијом за јужну Добруџу. Османска војска је то искористила и нарушила је границе на линији Мидија – Енос, окупирала Једренску Тракију и насилно протерала бугарско становништво.

За становнике Тракије 26. март је симбол борбе за слободу и спремност на самопожртвовање, дан за одавање поште палим херојима, али и дан сећања на жртве које су страдале за остварење националног идеала, кажу из Савеза тракијских друштава у Бугарској – организације која обједињује потомке тракијских Бугара.

Варна је један од градова који ће данас свечано обележити Дан Тракије и 111 година од освајања тврђаве Једрене од стране бугарске војске у Балканском рату од 1912-1913. године. Свечаности ће се одржати испред Споменика 8. приморском пуку.

Споменик 8. приморском пуку у Варни

"Основни избеглички таласи су после Руско-турског рата из 1878. године, после Илинденско-преображенског устанка из 1903. године, а посебно после Балканског рата од 1912-1913. године, након разарања тракијских Бугара. Тада је дошло и до дебугаризације источне и западне Тракије. Више од 350.000 Бугара приморано је да напусти своја родна места и кренуло је ка Мајци Бугарској – подсећа Румјана Влчева, председница Варненског тракијског друштва "Капетан Петко војвода''. – Део њих се настанио у Варни и околини. Тешко је рећи колико их је данас, али ако се вратимо годинама уназад, можда их је укупно било преко 20 хиљада, а у нашим данима њихових потомака је много више. Стога ми са посебним поносом истичемо да је бугарски изглед Варне одређен и доласком тракијских избеглица, пре свега из источне Тракије, али и из западне Тракије. Осим тога, велик је допринос потомака тракијских избеглица изградњи и развоју наше морске престонице“.


Извор: интервју Маријеле Димитрове, БНР-Варна

Саставила: Елена Каркаланова

Фотографије: БТА, БГНЕС, Национални војноисторијски музеј, архив

Превела: Албена Џерманова





Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Ученици из целе Бугарске кренули стопама Тања војводе и његове чете

Из Тутракана је 30. маја отпочео 39. поход „Стопама чете Тања војводе“. Манифестација се одржава под покровитељством председника Румена Радева. Направљена је традиционална реконструкција искрцавања чета на обалу Дунава. На старом хајдучком путу кроз..

објављено 30.5.24. 11.02

Посмртни остаци цара Фердинанда стигли у дворац „Врана”

Ковчег са посмртним остацима цара Фердинанда I (1861 – 1948) положен је у централном фоајеу царског дворца „Врана” у Софији, након чега ће бити пренесени у породичну крипту у палати. Они су из немачког града Кобурга, где је цар живео у егзилу, војним..

објављено 29.5.24. 16.43

Посмртни остаци цара Фердинанда I након 76 година враћају се у Софију

„Срећан пут кући, царе Фердинанде“ – под овим насловом, прес-служба немачког града Кобурга обавестила је о свечаној опроштајној црквеној служби, на којој су се становници града опростили од свог угледног суграђанина.  Посмртни остаци бугарског цара..

објављено 28.5.24. 14.28