Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Хроника балканских догађаја

Румунија покушава да ограничи коцкање

Румунски парламент усвојио је закон којим се забрањују коцкарнице у местима са мање од 15.000 становника, јавља Digi24. Ово је компромисно решење у односу на првобитни амбициозни нацрт социјалдемократа којим је предложено да се забране коцкарнице у свим местима. Одбачени су и текстови који су предвиђали да се коцкарнице с апаратима за коцкање преместе на периферију градова, као и увођење забране рекламирања кладионица. Опозицја је оптужила владајућу коалицију социјалдемократа и националних либерала да су поклекли пред коцкарским бизнисом. „Боримо се с индустријом чији је промет од 10 до 12 млрд евра, а уз то има најбоље адвокате и стручњаке. Стално су нам говорили како је овај закон непримењив,“ навео је в.д. председника Посланичког дома румунског парламента Алфред Симонис.

Хрватска једно од европских жаришта великог кашља

Хрватска је жариште заразне болести велики кашаљ, познате као магарећи кашаљ, наводи европско издање сајта Политико. Реч је о инфекцији која спада у тзв. викторијанске болести, које су почеле да се враћају у Европу, о чему сведочи раст броја случајева малих богиња, сифилиса, гихта, лепре и маларије, пише издање.

Случајеви великог кашља последњих месеци су у порасту у Хрватској, Данској, Белгији, Шпанији и Великој Британији. Европско жариште пертусиса је Хрватска где је лабораторијски потврђен 6.381 случај у првим месецима године. Као главни разлог за ширење великог кашља наводи се пад броја вакцинисаних.

Пертусис је најопаснији за бебе и малу децу. Код одраслих ствара нелагоду, али код бебе може да дође до компликација, понекад с леталним исходом, додаје Политико.

Скопље заостаје у реформама правосуђа и борби против корупције

У најновијем извештају Фридом Хауса – „Земље у транзицији 2024“, Северна Македонија је описана као „циклични хибрид, комбинација политичког плурализма и површне инситуционалне промене.“

„Оцена судског система и независности снижена је са 3,25 на 3,00 због лошег рада Судског савета и оптужби за непотизам приликом именовања тужилаца и судија, који су, испоставило се, у родбинској вези с утицајним политичарима,“ наводи се у извештају.

Такође, у извештају „Земље у транзицији“, којим је обухваћено 29 земаља, наводи се да је регионална безбедност изговор за многе политичке лидере са Западног Балкана, који поткопавају демократске институције и занемарују демократске норме.

Аеродроми у Балчику и Тузли провериће шенгенски режим ваздушним путем

Двадесет до тридесет румунских авиона слетеће на Аеродром Балчик у суботу, 13. априла, чиме ће симболично бити обележено приступање Бугарске и Румуније Шенгену ваздушним и поморским путем, саопштили су из летовалишта „Албена.“

Догађај Schengen check одржава се у заједничкој организацији Аеродрома Тузла и Аеродрома Балчик, а намењен је пилотима малих авиона. Тог дана ће све услуге на Аеродрому Балчик бити бесплатне за пилоте из Бугарске и Румуније.

Двадесет седмог априла ће домаћин истог догађаја бити Аеродром Тузла у Румунији.

У међувремену су Архитектонски факултет Варненског слободног универзитета и Урбанистички факултет Универзитета за архитектуру и урбано планирање у Букурешту расписали међународни студентски конкурс за креативне идеје на тему: „Нов живот за Аеродром Балчик,“ саопштио је Варненски универзитет.

Саставио: Иво Иванов

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Pixabay, БГНЕС, freedomhouse.org, АеродромТузла

Више из ове категориjе

Ана-Марија и Катерина Андрееве

Нова интернет платформа помаже повратницима да се што брже снађу и интегришу

У Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...

објављено 12.11.24. 12.05

Бугарско друштво подељено: Да ли су климатске промене национални приоритет?

Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..

објављено 12.11.24. 08.42
Др Петар Берон

Др Петар Берон о првим корацима бугарске транзиције и демократији данас

Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..

објављено 10.11.24. 08.35