Бугарска све више постаје део опште динамике промене локације европских грађана. Најкомпактније бугарске заједнице наших сународника стално настањених у иностранству су у Немачкој, бројније су чак и од оних у САД и Канади. Шпанија је још једна земља у којој живи велики број Бугара. Не постоје негостољубиве европске земље, већ је пре свега реч о политикама и различитим интересима Бугара, наводи етнолог др Јулија Попчева са Института за етнологију и фолклористику при БАН, која у интервјуу БНР коментарише резултате међуинституционалног истраживања посвећеног савременом идентитету Бугара.

Да ли је европски идентитет апстрактна формула и чиме је повезују Бугари?

Скоро 48% наших сународника Бугарску доживљава као државу чланицу ЕУ, док 30% – као балканску земљу на раскрсници између Истока и Запада. Тек 2% је доживљава као државу оријентисану на активну сарадњу са САД, што је у оквиру статистичке грешке. Бугари су европски оријентисани, али је у исто време за 62% главни маркер европског идентитета географски положај, за 33% –историјска прошлост, а за 27% – културно наслеђе. За 23% испитаника европски идентитет је еквивалентан углавном општем економском развоју, док за 22% идентификација је везана за општу политику и законодавство, показује истраживање.

Идентификација Бугара са Европом је у много већој мери као са континентом и цивилизацијом, него са њеном политичком и економском организацијом, показало је истраживање.

"Када говоримо о локалном – националном – наднационалном као схватању личног идентитета, пре говоримо о различитим нивоима овог идентитета. Човеку је једнако важно да се осећа Бугарином, као и да се осећа повезаним са својим родним местом. Има и оних људи који своју етничку припадност не дефинишу као бугарску, али се у ствари осећају бугарским држављанима. Ови идентитети се не сукобљавају међусобно,они се међусобно допуњују.Веома често респонденти из иностранства би испричали тачно из ког су града, из ког села и како воле да се враћају у своја родна места. Они су и даље повезани са својим завичајем, уколико нису огорчени државом", наводи Јулија Попчева.

Национални идентитет Бугара је увек био веома јак. Занимљивије је да све више јача европски идентитет, при чему се код младих замагљује осећај граница. Њима је све лакше да путују у иностранство. Данашњи студенти су одрасли у време када је Бугарска већ била део ЕУ, са свешћу да су грађани ЕУ и не одлазе на студије у западне земље са намером да емигриграју за стално, већ због постојања могућности и да би упознали другу културу.

Постоји и разлика у перцепцији Европе и "иностранства" уопште код различитих генерација Бугара. Последњих 30 година имали смо визни режим, безвизни режим, после 2007. смо имали право да путујемо али не и да радимо, а после 2014. – и да радимо. Већ неколико недеља смо делимично у Шенгену – ова еволуција је везана за перцепцију Бугарске као дела и учесника у животу ЕУ, истиче Јулија Попчева.

"Понекад се у нашим истраживањима Европа јавља као негативни лик места, које нам је отело децу, наша деца нису са нама. То је негативна конотација, коју донекле можемо открити. Међутим, приметно је да и старији људи све више путују. Данашњи старији људи су они који су пре 30 година били млади и почели да путују."

Представе Бугара о Европи и ЕУ су пре свега повезане са њиховом културно-историјском вредношћу, него са њиховом институционалном вредношћу, показују подаци истраживања.

"Истраживање које смо спровели у оквиру нашег пројекта посвећеном савременим националним и европским идентитетима показује да су у представама људи Европа и ЕУ у великој мери помешане, а с друге стране – не идентификују се толико са европским институцијама. Ближе се европски избори и поново говоримо да ће одзив бирача опет бити низак управо из тог разлога – јер смо у овом истраживању врло често чули: "ми смо одувек били део Европе", другим речима постоји мешање између географске, историјске и културне представе о Европи. Не бих рекла да је савременим Бугарима Европа далека, без обзира на то којој генерацији они припадају", додаје Јулија Попчева.

Извор: Интервју Јане Бојанове, БНР

Уредила: Елена Каркаланова

Фотографије: Институт за етнологију и фолклористику са етнографским музејем при БАН, Јана Бојанова, БТА

Превела: Албена Џерманова