Црква Светог Георгија Победоносца коју је бугарска заједница у Једрену саградила за само неколико месеци, већ 144 године чува бугарски православни дух. Уз дозволу султана Абдул Хамида II и уз помоћ једренског валије Реуф-паше, 23. априла 1880. године постављени су темељи цркве Светог Георгија Победоносца. Валија је за бугарски храм издвојио 400 лира. Реуф-паша био је близак пријатељ бугарског епископа Синесија, који је, као владар Једренске епархије, улагао велике напоре да обнови бугарску конгрегацију. Нажалост, након потписивања султановог фермана о оснивању Бугарске егзархије 1870. године, под притиском Светог синода Цариградске патријаршије наша црквена општина у Једрену остала је у њеној епархији. Једина могућност да се прикључи Егзархији била су „враташца“ која је оставила турска страна – да жељу за тим изрази најмање две трећине православних Бугара у Једренској епархији. Бугарски епископ није одустајао и обилазио је села у Одринској и Беломорској Тракији, помагао је подизање цркава и бугарских школа, освештавао новосаграђене зграде и рукополагао свештенике. И иако у овом свом подухвату није успео, бугарска заједница у Једрену до дан-данас одржава две православне цркве – митрополитску цркву Светих Константина и Елене и цркву Светог Георгија Победоносца, које су једине преостале у граду.
Захваљујући добровољном залагању оца Филипа Чакарака, потомка једренских Бугара, црква Светог Георгија Победоносца спасена је од уништења након што је 1951. године затворила своја врата. Отац Филип одржавао ју је сопственим средствима заједно са сином Александром Чакараком, који успева да организује добротворне акције и иницијативе за њену обнову.
Пре 20 година, 9. маја 2004. године, обновљени храм је свечано отворио и освештао Његово високопреосвештенство митрополит русенски Неофит. До 17. марта 2023. године отац Александар Чакарак развија праву просветну делатност, али после његовог упокојења епархија остаје без свештеника:
„Трудићемо се да наставимо дело оца Александра, јер је то достојно дело и треба да буде продужено“, напоменуо је отац Ангел из Свиленграда, на дан годишњице упокојења одринског свештеника. „Бугарски дух се мора одржавати, литургије се морају служити само на бугарском језику. Ово је бугарска црква, коју су изградили Бугари који су овде оставили део свог живота, који су давали новчане донације како би ове цркве биле у стању у каквом их данас видимо. Учинићемо све што је у нашој моћи да одржавамо богослужења, али то не зависи само од нас, већ и од благослова митрополита адријанопољског Амфилохија, који је дао усмену сагласност да се црквене службе врше на бугарском језику.“
Бугари у Једрену имају подршку наше председничке институције, у лику потпредседнице Илијане Јотове, која је изјавила да ће дати све од себе да се богослужења поново одржавају на бугарском језику, као у време оца Александра.
„У блиској будућности службе ће се почети одржавати најмање једном месечно“, уверава архимандрит Атанасије Султанов из Старозагорске епархије. „Нажалост, у Бугарској постоји велики недостатак свештеника и нико не може да буде послат овде застално. Ако буде потребно да се постави стални свештеник, претпостављам да ће се ће се Васељенска и Бугарска патријаршија договорити и да ће неко бити послат. Митрополит Амфилохије је отворен за ову опцију. На крају крајева, он је митрополит једренски и морамо имати његов благослов.“
Остаје нада да ће син оца Александра, Георги, наставити мисију свог оца и деде. Дај Боже да му Свети Георги помогне да испуни свој сан да служи бугарској заједници у Једрену!
Прочитајте још:
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: Дарина Григорова, БГНЕС
Једног хладног новембарског јутра 1917. године, у јеку Првог светског рата, из базе код Јамбола полетео је цепелин L59 ка Танзанији. Циљ лета била је испорука муниције и других материјала немачким војним јединицама које су се у том тренутку налазиле на..
Волонтери се укључују у чишћење и обнову манастира Светог Спаса поред врха Бакаџик. Акција, која се одржава данас, 2. новембра, организовао је председник оближње сеоске општине Чарган – Стоимен Петров, јавља БТА. Храм у манастиру је први у земљи..
У календару Бугарске православне цркве постоје три посебна дана када се верници моле Богу и деле милостињу у знак сећања на своје преминуле рођаке и пријатеље. То су три задушнице које увек падају у суботу – пред Месне покладе, Педесетницу и..