Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугари у Сијетлу организују „Празнична мајска читања“

Фотографија: seattle-bg.org

Сусретом уживо почиње виртуелни књижевни фестивал „Празнична мајска читања“, који од 2020. године организује Друштво за поезију и књижевну прозу „Глаголницата“ при Бугарском центру за културу и наслеђе у Сијетлу.

Бугарска за напредне – тема је дискусије која ће наше сународнике окупити 11. маја. Подстакнута је истоименом збирком Светлозара Желева, у којој различити људи које за нашу земљу вежу језик, родбинске везе или зов срца дају одговор на питање „Како волети Бугарску”.

Локација дискусије није случајна – одржаће се од 15.30 до 17.30 часова по локалном времену у уметничком простору „Читаоница”, који је отворен у фебруару и за који је бугарска заједница донирала преко 300 књига, док је Марија Апостолова обезбедила просторије и уметничко уређење.

„Прочитаћемо неколико одломака из „Бугарске за напредне“. Размењиваћемо мисли и утиске. Разговараћемо. /…/ Почастићемо се оним што донесемо“, стоји у позиву организатора на Фејсбуку.

Фестивал „Празнична мајска читања“ траје до 24. маја.



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Софија дочекује нове госте у Кући за књижевност и превод

Преводиоци Јан Махеј (Чешка), Елвира Борман (Немачка), Хана Сандборг (Шведска), Хана Карпинска (Пољска) и Ливија-Марија Нистор (Румунија) нови су учесници резидентског програма Куће за књижевност и превод у Софији , који ће трајати до октобра 2024. г...

објављено 29.5.24. 09.29
Бетани Хјуз

Блага Бугарске „засијала“ у емисији Бетани Хјуз емитованој 24. маја (ВИДЕО)

Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..

објављено 25.5.24. 09.40
„О писменима“ Црнорисца Храброг

Када је настала глагољица?

„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..

објављено 24.5.24. 11.25