Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Хроника балканских догађаја

Гордана Сиљановска-Давкова положила заклетву, изјавила да ће бити „председница Македоније“


Инаугурација Гордане Сиљановске за прву жену на функцији председника Републике Северне Македоније (РСМ) изазвала је међународни скандал. Новоизабрана председница је током полагања заклетве пред Парламентом рекла да ће обављати функцију „председника Македоније“ уместо „Републике Северне Македоније“. У знак протеста због флагрантног кршења Преспанског споразума потписаног са Грчком 2018. године, који је Северној Македонији отворио пут ка НАТО-у, амбасадорка Грчке напустила је Собрање. Уследила је оштра реакција Бугарске, Брисела и САД, при чему је наглашено да РСМ треба да поштује како Преспански споразум тако и Споразум о добросуседству са Бугарском из 2017. године, од чега зависи пут земље ка чланству у ЕУ. Из Председништва је саопштено да ће се у службеној употреби убудуће користити уставни назив државе РСМ, али да као акт личног права на самоопредељење у складу са европским принципима, председник има право да користи само назив Македонија. Председништво је такође истакло да су македонске институције у последњих 5 година готово у потпуности испуниле своје обавезе из Преспанског споразума, а као одговор од свих македонских партнера очекују да поштују своје билатералне и мултилатералне обавезе према овој земљи.

EUISS: Утицај Турске на Западном Балкану, Јужном Кавказу, Блиском истоку и Африци расте


Током протеклих 20 година, утицај Турске у четири критична региона: Западном Балкану, Јужном Кавказу, Блиском истоку и Африци значајно је порастао. Ово је закључак извештаја Института ЕУ за безбедносне студије (EUISS), који цитира TRT. Турска је истакнута као важан играч у области економије, трговине, образовања, културе и дипломатије у овим регионима, при чему је констатован њен све већи глобални утицај и широка дипломатска мрежа. Подсећамо, Турска је према овогодишњем извештају Lowy Institut трећа у свету са своја 252 представништва у 147 земаља. Поред дипломатије, важна је и улога институција као што су Турска радио-телевизијска корпорација (TRT), Агенција Анадолија, Turkish Airlines, Институт „Јунус Емре“ који промовише турску културу и језик широм света, итд. Медијско присуство је важно оруђе меке моћи Анкаре, чије ТВ серије гледа 750 милиона људи у 152 земље, што Турску ставља на треће место у свету у овој области после Сједињених Америчких Држава и Уједињеног Краљевства, наводи се у извештају.

Вучић са Кулебом: Србија поштује територијални интегритет Украјине


Министар спољних послова Украјине Дмитро Кулеба и прва дама Украјине Олена Зеленска уприличили су изненадну посету Србији у знак отопљавања односа између две земље. Ово је прва посета  неког високог украјинског званичника Србији од почетка руске инвазије. Кулеба се састао са председником Србије Александром Вучићем и премијером Милошем Вучевићем. Премијер је навео да је Србија посвећена поштовању међународног права и територијалног интегритета сваке државе чланице Уједињених нација, укључујући и Украјину. Подсећамо, Украјина са своје стране не признаје независност Косова. „Србија и Украјина имају много различитог, али исто тако и заједничког и зато је могуће да заједно градимо будућност у многим областима“, рекао је Кулеба. РТС преноси да се разговарало о европском путу две земље, амбасадор Србије ће се у кратком периоду вратити на своју дужност у Кијев, а предстоји и економски форум између привредника двеју земаља. Иако је више пута осуђивао руску инвазију на Украјину 2022. године, одбијање Београда да се придружи међународним санкцијама погоршало је односе са Кијевом, пише БТА. Ни током ове посете није најављена промена по питању овог става. Истовремено, Србија прихвата украјинске избеглице од 2022. године, шаље хуманитарну помоћ Украјини, а такође је обећала и помоћ у послератном периоду обнове.

Грчка даје хиљаде евра за пријаве о лажним фискалним рачунима


Од овог месеца у Грчкој се грађанима који су Министарству за развој пријавили лажне фискалне рачуне исплаћују бонуси у износу од 3.000 евра. Већ је поднето више од 200.000 пријава, од чега је половина је анонимна, а бонус се исплаћује само онима који су дали своје личне податке и помогли у откривању великих износа утајеног пореза. Мера је већ довела до откривања утајених пореза у великим износима, јавила је дописница БНР из Грчке Катја Пеева. Помоћу програма, који свако може да преузме на свој паметни телефон, корисници проверавају да ли је фискални рачун издат ради евидентирања оствареног промета компаније, чиме се укључују у борбу против утаје прихода.

Саставила: Миглена Иванова

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: БГНЕС, Pixabay

Више из ове категориjе

Четврти неуспешан покушај избора председника бугарског парламента (ОБНОВЉЕНА)

Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други круг су ушли Раја Назарјан, кандидаткиња ГЕРБ–СДС-а, и Силви Кирилов, предложен од стране странке..

ажурирано 20.11.24. 14.20

Четврти покушај избора председника Парламента

Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника Парламента, што је већ четврти пут у актуелном сазиву. Представници коалиције ГЕРБ-СДС остали су при..

објављено 20.11.24. 07.45

Бојко Борисов категорично одбија преговоре са НП-ДБ

Деница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању стабилне владајуће већине и редовне владе. Међутим, недуго затим, Борисов је категорички демантовао ту..

објављено 18.11.24. 14.14