Европа се суочава са стратешки важним изборима у контексту рата у Украјини, за који нема назнака могуће деескалације у блиској будућности, и сукоба између Израела и Хамаса, који угрожава регионалну и међународну безбедност. Осим тога, кључни геостратешки проблеми – укључујући односе са САД, Кином и Русијом – захтевају стратешки фокус будућег руководства Европске уније. Геополитичка ситуација чини гласање на европским изборима још важнијим, сматра 81% анкетираних Европљана – уочи избора за Европски парламент, ово је општи закључак најновијег истраживања Евробарометра у свим државама чланицама. Одбрана и безбедност ЕУ постају све важнија питања на која Европска унија треба да се усредсреди. Тако су испитаници у 9 држава чланица уверени да би дебате о одбрани и европској безбедности требало да буду водеће у предизборној кампањи. У Данској се овако изјаснило 56% грађана, затим у Финској – 55%, Литванији – 53%, Холандији – 50%, у Естонији и Летонији 47% анкетираних европску одбрану и безбедност сматра главним приоритетом за европску изборну кампању, а следе Чешка и Немачка – са 45, односно 41%.

Новинар радија KUKU из Естоније Тимо Траве описује предизборну ситуацију у својој земљи:

„Главна дебата која се води, што је сасвим разумљиво у светлу избора, тиче се безбедности, рата у Украјини и помоћи Украјини. Питања која се тичу економије и слободног тржишта о којима Европски парламент треба да одлучује су прилично периферна, да не кажем непостојећа.“

Иако су испитаници у Холандији као водећи приоритет навели европску одбрану и безбедност – политичка и медијска пажња током кампање је усмерена на формирање коалиционе владе око формације лидера крајње деснице Герта Вилдерса – рекла је за БНР новинарка Данијела Горчева, који живи у Холандији. Међутим, Горчева истиче да су критике Холанђана на рачун ЕУ све веће, посебно по питању миграција, европске безбедности и одбране:

„Критике у Холандији и другим земљама према овом занемареном делу одбране Европске уније су велике. Овде је забринутост због напада Русије на Украјину велика и људи у Холандији чврсто подржавају Украјину, а Холандија чини много у том погледу и већина људи жели да ЕУ заиста предузме важне кораке у правцу европске безбедности и одбране.“

Тема климатске неутралности за анкетиране европске грађане очигледно није приоритетна. То је водећи приоритет само у Шведској, док се у Бугарској свега 10 одсто испитаника интересује за ову тему. Зелена транзиција и политике против климатских промена у другом су плану чак и у земљи попут Француске, која је доживела низ природних катаклизми – каже француски новинар Ромен Л'Хостис:

„Имам осећај да се питања животне средине прећуткују. Није да о њима више не размишљамо, јер су климатске катаклизме током целе јесени и зиме стварале проблеме на северу Француске, као и дуж западне обале Атлантика, која је ове године пострадала од сталних и јаких олуја. Међутим, у вестима, у говорима кандидата и наших политичких лидера, све чешће се појављују питања која се тичу првенствено међународне безбедности.“

Према најновијем истраживању Евробарометра, водеће теме за Бугаре у предизборној кампањи за ЕП требало би да буду борба против сиромаштва и социјалне искључености – навело је скоро 50% учесника анкете и подршка економији и отварању радних места – за 40% анкетираних, а следе проблеми јавног здравља на које указује више од 1/3 испитаника. Питања миграција забрињавају само 11% Бугара, а 24% приоритет даје одбрани и европској безбедности.

Још једни у низу превремени избори у Бугарској, који ће бити одржани упоредо са гласањем за Европски парламент, потиснули су теме везане за будућност Европске уније у други план. Програмски директор Европског института у Софији Борислав Мавров за БНР је истакао још неке битне податаке везане за Бугарску, који се огледају у истраживању Евробарометра:

„Пре свега, приметио сам различит став и спремност да се учествује на овим изборима. Постоји разлика од око 20% у погледу спремности грађана да гласају на европским изборима, а треба напоменути да је у Бугарској овај проценат од око 40% мало виши у поређењу са тим каква би била спремност Бугара да гласају када избори не би били 2 у 1. Претпостављам да би тада резултати били још нижи. Генерално, учешће на европским изборима не изазива велико интересовање европских грађана, али на овим изборима примећујемо другачији тренд. Очигледно је да су грађани ЕУ тренутно много више забринути за своју будућност, много више стратешки настројени у погледу анализе ситуације, и то донекле објашњава њихову жељу да се активније укључе у европске изборе. С друге стране, у Бугарској се европски избори традиционално и даље доживљавају као некакви избори од споредног значаја, од којих ништа не зависи, или бар не зависи директно свакодневни живот грађана земље.“

Да ли мислите да избори 2-у-1 измештају  реторику са европског гласања и важности европских избора?

„Несумњиво, избори 2 у 1 су практично заглушили европски разговор, дебате о будућности Европе, улози ЕУ и практично, може се рећи да у Бугарској, због форме избора 2 у 1 – ванредних парламентарних и европских, нема европских разговора, нема дебате о европским политикама, нема визије по питању тога каква Европа желимо да будемо и како треба да се управља Европом после ових избора. Међутим, треба напоменути још једну ствар, да ће, чисто формално, одржавање и једних и других избора у истом дану можда ипак довести до веће излазности бирача на европским изборима него да су одржани независно, али овде је више реч о некаквом механичком доприносу, а не толико о свесном избору Бугара да гласају за Европски парламент.“

Главни акценат који је изведен из истраживања Евробарометра је да геополитичка ситуација чини гласање веома важним и значајан део анкетираних у земљама чланицама придаје велики значај европској безбедности и одбрани. Зашто смо ми у нижем регистру, шта је, по Вама, узрок томе?

„У случају Бугарске видимо да геостратешки изазови ни на који начин нису мотив за бугарске грађане да изађу на изборе 9. јуна и гласају на изборима за Европски парламент. Тешко је дати недвосмислен одговор на питање шта је узрок томе. Можда на првом месту треба истаћи да чак и за политичку елиту у Бугарској, по свему судећи, оно што се дешава око нас није посебно алармантно, јер су само пре неколико недеља неке од политичких партија расписале ванредне парламентарне изборе, и то управо у једном таквом амбијенту где у близини земље постоје војни сукоби и озбиљне стратешке тензије. С обзиром на то да овим политичким странкама није био проблем да у оваквој ситуацији земљу увуку у изборе, не можемо очекивати да ће грађани бити забринути и да ће ове европске изборе доживети као нешто стратешки важно за њих, за будућност земље, за безбедност Бугарске.“

Како објашњавате чињеницу да Бугари миграције не сматрају проблемом, с обзиром на то да је наша земља спољна граница ЕУ, у контексту других истраживања у земљама чланицама које овој теми дају веома висок приоритет, а људи су забринути, посебно у јеку ратова?

„Необјашњиво ми је јер је тема миграција вишеслојна. Видимо да опет општи тон у дебатама на националним изборима некако успева да заглуши и ову тему. Питања која се у медијима најчешће идентификују као теме кампање су компромитујући материјали, разговори о будућим коалиционим форматима, криминал, куповина гласова и сва ова горућа питања, али тако значајне теме као што су миграције и азил су практично одсутне.“

Можемо ли већи проценат европских грађана који придају значајну улогу проблему миграција повезати са екстремно десничарским таласом, за који се очекује да ће се након европских избора имати утицај на нови састав Европског парламента?

„Да, чини се да у осталим државама чланицама ЕУ можемо да направимо такву међусобну везу, али је занимљиво да у Бугарској не можемо, јер тема миграција изостаје чак и у кампањи крајње десних партија у земљи. Не користе је чак ни за застрашивање да би уплашене или тврдокорније групе подстакли да изађу на изборе, ова тема једноставно не постоји, док је у Европи то линија поделе која гура и мотивише један број европских грађана да гласају. И даље, међутим, не очекујем да ће бити неких значајних разлика по питању процентуалне заступљености ових екстремних партија, након што се посложи цела слика после избора за Европски парламент, али ће, несумњиво, њихова тежина, њихово присуство бити видљиво. А по питању тога да би могло доћи до формирања некаквих фракција које би имале посебну тежину у погледу будућности Европе, прилично сам скептичан.“

Превод: Свјетлана Шатрић