Сећања на судионике догађаја из 1876. године, која је за Бугарску била судбоносна, су бројна, често и противречна. Али писма и документи о Априлском устанку који је на дневни ред ставио питање Ослобођења Бугарске, оцртавају једну ширу слику догађаја, која надилази тумачење историје коју учимо у школи.

Да ли сте знали да су по сећањима Димитра Горова, које је забележио Захари Стојанов, само карте прве групе четника, састављене од 40-ак људи који су се 16. маја 1876. године, заједно са песником и револуционаром Христом Ботевим у Ђурђеву укрцали на брод „Радецки“, коштале 650 златних франака, што је у то време било довољно за капитал мањег предузећа. Карта за трећу класу за сваког укрцаног четника – 195 људи прерушених у баштоване који путују у Србију – коштала је колико и модерна пушка. 

• Неутаживо стремљење ка слободи – завет Христа Ботева

Новац за оружје, што такође није био безначајан износ, обезбедила је Бугарско хуманистичко друштво које је деловало у Букурешту од августа 1875. до јула 1876. године. Формално је основано ради прикупљања средстава за устанак у Босни и Херцеговини. Његов наследник је Бугарско централно добротворно друштво.

• Музеј који чува „страсти“ бугарских револуционара

Овим, како бисмо их данас назвали „невладиним организацијама“, формално руководи Кирјак Цанков – члан тада угашеног Бугарског револуционарног централног комитета (БРЦК) у Букурешту. У стварности, међутим, обе организације предводи руски дипломата Владимир Јонин који одлази у Влашку као изасланик руских „Словенских комитета“. У пракси, „Словенски комитети“ играју водећу улогу у руској спољној политици према Србији и Бугарској у вези са источним питањем – како ће бити подељено наслеђе Отоманског царства на Балкану. Изјавили су да ће подржати образовање и цркву у Србији и Бугарској. У стварности, у условима руске аутократије, они су инструмент који руској дипломатији омогућава да води хибридну пропаганду и оружане акције на Балкану.

Поставља се питање зашто су 1875. године „Словенски комитети“ одбили да Христу Ботеву и БРЦК на чијем челу се налазио пруже финансијску подршку и оружје за организовање устанка у Старој Загори, али су неколико месеци касније стали иза Априлског устанка?

Комитети и њихове филијале у Влашкој контролисали су рад ђурђевског комитета, који припрема Априлски устанак да би потом био распуштен крајем 1875. године. Преко својих филијала „Словенски комитети“ су с друге стране Дунава преузели координацију чета које је требало да из Влашке и Србије уђу у Бугарску, како би потпомогле устанак против османске власти.

Шта се десило? Русија и Аустроугарска су током 1875. године активно потпомагале устанк у Босни и Херцеговини. Беч и Санкт Петербург су се договорили да устанак постане повод за сазивање међународне конференције на којој ће се одлучивати о источном питању. Ако прочитате ватрене политичке чланке Христа Ботева у револуционарној штампи, видећете како се активисти БРЦК плаше да ће Бугарска пропустити тренутак за устанак и покретање питања свог ослобођења. БРЦК доноси одлуку да организује такав устанак. У августу и септембру 1875. године Ботев одлази у Кишињев и Одесу да тражи новац и оружје. 

Али „Словенски комитети“ и бугарска емиграција која је под њиховом контролом у Русију се враћају празних руку. Русија је у то време поштовала уговоре са Аустроугарском и није желела да дође до побуне Бугара. Али устанак у Босни и Херцеговини је утихнуо без резултата. Отоманско царство које ужива подршку Британије одбија да сазове конференцију за промену статуса кво у балканским земљама. Санкт Петербург осећа да има одрешене руке и полаже наде у Бугаре. Христо Ботев из више разлога не учествује у раду ђурђевског комитета, али се спрема да се придружи четама које је требало да пређу преко Дунава. Крајем априла и почетком маја 1876. године Ботев поново одлази у Кишињев и Одесу где је дочекан срдачно, а такође добија и средства. Будућој Ботевљевој чети „Бугарско хуманистичко друштво“ придружиће своју добро финансирану и наоружану групу, која је спремана за прелазак у Бугарску – чету „Свети Георги“.

• 2. јун – дан пијетета