У недељу, 9. јуна, Бугарска бира нови, 50. сазив Народног собрања. Ово су шести по реду превремени парламентарни избори за последње две и по година, с тим што се овога пута поклапају с изборима за Европски парламент и Бугари, поред народних посланика, треба да изаберу и својих 17 представника у ЕП. Међутим, изборна кампања за парламентарне изборе успела је да потисне европску дебату у нашој земљи, и то у тренутку када је Бугарска на прагу еврозоне, а друштво је подељено између оних који су за увођење евра и оних који су против.

Борба против сиромаштва је међу водећим темама за Европљане у изборној кампањи за ЕП, показује истраживање Евробарометра за фебруар-март 2024. г. За једну трећину анкетираних она је од првостепеног значаја, следе здравство (32%), стварање нових радних места (31%) и безбедност и одбрана (31%). Приоритетна у политици Уније је и енергетика, али дебата у Бугарској о свим тим питањима и могућим решењима, која треба да се одбране у новом ЕП, више је него слаба и не ангажује озбиљну енергију и пажњу грађана.

Предстојећи европски избори ће се знатно разликовати од избора одржаних 2019. године, прогнозира политиколог Иван Крастев током дискусије у Софији, посвећене изборима за ЕП.

„Избори 2019. године одвијали су се готово у потпуности у сенци Брегзита. Деветнаест партија у различитим земљама чланицама ЕУ тражило је да се одрже референдуми или о учешћу и улози њихових земаља у ЕУ или о евру. Овогодишњи избори су у том погледу другачији. Већина странака, које су тада захтевале расписивање референдума, одустала је од тога. Бугарска је по том питању, пре би се рекло, изузетак. Многе странке крајње левог и крајње десног политичког спектра су после ових пет година, које су у великој мери обележиле пандемија коронавируса и руска агресија на Украјину, одједном престале да буду „за“ излазак из ЕУ. Једна од најважнијих карактеристика ових избора је веома специфична комбинација фрагментације и поларизације. Поларизација постоји, али то није она стара подела између оних који желе да напусте Унију и оних који хоће да остану у њој. Евидентна је поларизација по различитим питањима. Европа се показала много уједињенијом управо зато што је преживела пет великих криза – климатску, инфлациону, избегличку, ковид и рат у Украјини, и свака од њих утиче на „малог човека.“

Европски избори нису у видокругу бугарских партија, сматра заменик директора Европског савета за спољну политику Весела Чернева.

„Истини за вољу, ови избори могли су да буду добро припремљени јер се о њима почело причати још пре пар месеци. У тренутку када је постало јасно да ће се одржати у истом дану када и парламентарни избори у земљи, политичке странке су престале да се интерсују за ту тему. Све своје ресурсе су преусмериле ка националној кампањи. На питање – Шта радимо у ЕУ? – обично одговарам овако: мислим да је то огроман дуг и обавеза бугарских политичара, који никад не желе да се баве овим питањем.“

Чињеница да су унутарполитичке теме помериле дебату о будућности ЕУ у наредном мандату ЕП јесте забрињавајућа, али није изненађујућа, тврди економиста Евгениј Канев:

„Бугаре не занима толико шта ће наши посланици радити у ЕП,“ каже Канев у интервјуу Радио Бугарској и наставља: „Чак бих рекао да постоји нешто као нескривено лош однос према европским посланицима, јер их доживљавају као људе који одлазе у ЕП због великих плата и као људе који су у блиским односима с руководством партија, а иначе они немају неку улогу у ЕП. Европска тема је стављена у други план јер улога ЕУ и како она утиче на живот Бугара није популарна тема у Бугарској.“

Према речима Канева, промена је могућа, али она треба да почне на политичком и да се настави на нивоу медија:

„То, наравно, зависи од самих партија и од власти, тачније од Владе која има обавезу да јавности објасни улогу ЕУ. Осим тога, рекао бих, од БНР и БНТ – јавних сервиса, који реално имају задатак да на доступан начин објасне зашто смо у ЕУ и која је разлика између ЕУ и СССР, коју многи Бугари не разумеју, као и зашто Бугарска има велике користи од ЕУ? Ове ствари су изузетно важне за то како функционише наше друштво и тако ће постати јасно зашо ми, практично, нисмо достојан члан ЕУ, јер немамо владавину права. А то је функционална вредност ЕУ. Кључна ствар је да странке које не интересује владавина права нису заинтересоване да промовишу ЕУ,“ рекао је Канев.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БГНЕС, приватна архива Евгенија Канева