Наизглед категорична победа ГЕРБ-СДС-а на изборима за републички Парламент не значи да ће ова странка успети да формира Владу у једином могућем облику, оном који је наметнут током последњег периода управљања земљом, а то је тзв. „спојка“. Чак и да се лидери прве политичке снаге Бојко Борисов и другопозиционираног Покрета за права и слободе (ДПС) Дељан Пеевски, који су често једногласни у својим ставовима, договоре о заједничкој Влади, ипак ће им бити потребна подршка трећег политичког играча. Тако ће највероватније бити приморани да се за помоћ обрате малој, али доказано нелојалној партији „Постоји такав народ“ (ИТН), која је у критичном тренутку срушила владу Кирила Петкова. Уз то, затегнути односи између доскорашњих „непартнера“ у извршној власти ГЕРБ-СДС и „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ) и намерa Бојка Борисова да лично прихвати мандат за формирање кабинета, ове две коалиције додатно удаљавају од помирења и „спојке“ број два. Отуда и предизборна дилема – влада или нови избори – и даље остаје надвијена над новом конфигурацијом у бугарском Парламенту.
Ниском излазношћу /око 32%/, гласањем за мале странке, између осталог бирањем опције „Не подржавам никога“ /скоро 5%/, и изненађујућим улазаском нове формације „Величие“ бившег пуковника Службе националне безбедности Николаја Маркова у Народно собрање, грађани су, фудбалским жаргоном речено, актуелним политичким снагама дали наранџасти картон, прокоментарисао је за БНР извршни директор агенције „Галуп интернешнал болкан“. Према његовим речима, двоцифрено вођство ГЕРБ-СДС-а не значи да су бирачи нагло заволели ову коалицију, већ да отварају нишу за следећег већег играча који нуди промену, а то би могао да буде председник Румен Радев. Социолог је категоричан да ће партија Бојка Борисова погрешити ако буде играла на карту чисто политичке владе. Према његовим речима, најлогичнију комбинацију би чинили ГЕРБ, ДПС и ИТН.
„Не би требало да буде превише политичка, требало би да буде радничка“, рекао је Прван Симеонов. „Ако ГЕРБ и ДПС формирају политичку владу, чак и са донекле прикривеном улогом ДПС-а, протестна осећања у Бугарској ће расти. Треба направити верзију прелазне владе, али овога пута са јасним програмом, без ротација и експеримената.“
И политиколог Георги Кирјаков дели мишљење да ће Владу, уколико до тога дође, највероватније формирати ГЕРБ-СДС, ДПС и ИТН. Међутим, он је одбацио идеју о експертској влади и препоручио „нормалне преговоре о коалиционом управљању“ како би се избегла могућност скидања одговорности са себе. Према његовим речима, лош резултат НП-ДБ је последица негативне кампање коју су против њих водили њихови политички противници, износећи на видело скандале и снимке.
„Други разлог је лоше организована кампања, као и лоше осмишљене поруке, упућиване углавном преко друштвених медија, као и лоша комуникација са сопственим бирачима“, додаје Георги Кирјаков. „Ово је још једна кампања у којој је не само НП-ДБ, већ и цели спектар некадашњих аутентичних десничарских партија чекао да бирачи дођу код њих. Само што је логика политичких кампања таква да се иде код бирача и то је оно што политичари у Бугарској треба да раде – да обилазе улице и тргове док им се ђонови не излижу.“
Политиколог Петар Чолаков се не слаже са изјавом о изостанку активне изборне кампање:
„У ствари, постојала је кампања, било је удараца испод појаса, компромитујућих материјала, тако да је борба око кости била веома озбиљна и није за потцењивање. Оно што је видљиво у Бугарској јесте да је народу свега већ преко главе и да се не обазире на државнике, то је проблем и очигледно постоји глад за новим лицима и новим играчима.“
Изненађење ових избора – партија „Величие“ се, због нејасног профила, опредељује као умеренија варијанта „Препорода“ и као радикалнија верзија НП-ДБ. Према речима Првана Симеонова, обе констатације су тачне.
„Последњих месеци, где год бих отишао, буквално свуда су ме питали шта се дешава код пуковника Маркова“, додаје он. „Постао је легенда, а ова реченица за пуковника Маркова постала је нешто као интерна шала. Међутим, показало се да то није била шала, јер, заиста, ови људи делују већ дуже време и да избори нису били сада, већ, на пример, следеће јесени, подршка коју уживају би сигурно порасла.“
Прван Симеонов нема одговор докле нова политичка звезда може да стигне и да ли блокира пут националистичком „Препороду” јер, према његовим речима, синоћни избори нису протекли нормално. Он их је упоредио са аномалијом у којој је све отишло низбрдо, а ову појаву објаснио је замором од још једних у низу избора и протестом против мејнстрим призвука.
Текст: Дијана Цанкова
Извор: интервју Петра Стаматова и Силвије Великове, БНР-Хоризонт
Превод: Свјетлана ШатрићБугарска снажно подржава Украјину у њеној праведној борби за очување независности, територијалног интегритета и суверенитета у складу са Повељом Уједињених нација, изјавио је премијер прелазне владе Димитар Главчев на Самиту „Украјина –..
Данас истиче рок за формирање бирачких места на основу наредби руководилаца дипломатских и конзуларних представништава широм света, а овај рок ће бити строго испоштован, истакнуо је на брифингу Цветозар Томов из Централне изборне комисије (ЦИК). За..
Ако би се избори одржали почетком октобра, своје место у 51. сазиву Парламента нашло би шест партија и коалиција, показује истраживање агенције „Маркет Линкс“, које је наручио bTV. ГЕРБ-СДС би добио 23,1% гласова. Коалиција „Настављамо промену –..