Уочи Курбан-бајрама муслимани широм света обележавају Дан Арефата који је најзначајнији део ходочашћа током којег се хаџије подсећају на стварање човека и милост Божју.
Ове године тај дан пада у суботу, 15. јун, а муслимански верници га проводе у посту и молитви. У Бугарској грађани муслиманске вероисповести на тај дан, пре заласка сунца, деле за покој душе преминулих и обилазе гробља.
Следећег дана, након Бајрамске молитве (намаза) у џамијама, почиње четвородневна прослава Курбан-бајрама (16-19. јун). Празник се зове Курбан-бајрам јер се тада приноси жртва – најчешће ован, али може да буде и говедо или дева у арапским земљама. Курбан се пажљиво бира. Животиња треба да буде здрава и не сме да има недостатака било које врсте.
Приношење жртве значајан је део хаџа који симболизује Судњи дан. Тај обред врше сви они који за то имају могућности.
Курбанско месо се обично дели на три дела – један се даје сиротињи, други – родбини и суседима, а трећи породици. Курбанско месо се даје и припадницима друге вере.
У неким местима широм Бугарске се на овај дан укућанима, посебно деци, припремају и деле бајрамлуци. Бајрамлуци могу бити пригодан поклон, али и бомбоне, чоколадице, паре.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: grandmufti. bg, БНР- архива„Сагласно правилима Цркве, на једном месту, на једној канонској територији не могу постојати две православне Цркве“, изјавио је новинарима патријарх Бугарске Даниил поводом одлуке Врховног касационог суда о упису Бугарске старокалендарске..
Архитектонски резерват Арбанаси, који се налази у близини Великог Трнова, једно је од најпопуларнијих туристичких одредишта. Посебну пажњу привлаче средњовековни манастири и цркве, међу којима је и црква Рођења Христовог. Арбанашке цркве данас су..
Врховни касациони суд је донео одлуку сагласно којој ће у регистар верских заједница Бугарске бити уписана Бугарска старокалендарска православна црква. Први пут ће у земљи бити регистрована друга православна црква. Према Врховном касационом..
Пре скоро четири деценије бугарске православне црквене општине (БПЦО) у западној и средњој Европи биле су малобројне и присутне у тек неколико већих..