Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Тема европске радијске мреже „Евранет плус“

Како ће се европска политика променити са новим сазивом ЕП

Брисел, јануар 2024. г.
Фотографија: БТА

Након што су резултати избора за Европски парламент постали јасни, „битка за власт“ већ је почела. На први поглед изгледа да ће контрола и даље бити подељена између Европске народне партије, Социјалиста и демократа и „Обновимо Европу“, али стабилност није нимало извесна и преговори који се тренутно воде могу да је уздрмају.

Вечерас ће у Бриселу бити одржан неформални састанак лидера држава чланица Европске уније, на којем се очекује да ће се разговарати о расподели водећих функција у европским институцијама, какве су председник Комисије, Парламента, Савета и Високи представник ЕУ за спољне послове и безбедносну политику. Циљ је да се постигне баланс у погледу заступљености политичких породица, као и географска равнотежа. У изборној ноћи, Урсула фон дер Лајен је апеловала на центристичке партије да изграде бастион против екстрема како левице тако и деснице:

„Центар је оно што држи. Али истина је и да крајња левица и крајња десница добијају подршку, па резултат долази са великом одговорношћу за странке у центру. Можда се размимоилазимо по појединим питањима, али сви смо заинтересовани за стабилност и желимо јаку и ефикасну Европу. Током своје кампање, напорно сам радила на томе да изградим широку и ефективну већину проевропских снага. Мој циљ је да овим путем наставим са онима који су оријентисани проевропски, проукрајински и „за“ владавину права. И, наравно, ови избори нису протекли у вакууму. У свету који нас окружује постоје превирања. Спољашње и унутрашње силе покушавају да дестабилизују наша друштва и ослабе Европу. То нећемо никада дозволити.“

Зграде Европског парламента у Бриселу.

Без подршке Европске народне партије, која има највише места у законодавном телу, неће бити могуће формирати већину у новом Европском парламенту, категоричан је председник ЕНП Манфред Вебер:

„Главни правац за Европу је јасан. То је десни центар, то је Европа за коју су људи гласали. То значи да Европска народна партија има важну улогу да буде спремна да преговара са свима осталима на демократски начин. Али и да одреди битне елементе за надолазеће године, а то су конкурентност и сигурност.“

У ексклузивном интервјуу за европску радијску мрежу Евранет Плус, аналитичар бриселског научног центра за истраживање политике Европске уније „Пријатељи Европе“ Џејми Шеј прокоментарисао је да је успех крајње десничарске странке Марин Ле Пен „Национално окупљање“ резултат њене кампање која се фокусирала на безбедност, миграције и унутрашња питања, а не на проруске ставове. И још:

„Претерано бисмо поједноставили ствари ако бисмо крајње десним партијама приступили као једној целини. Неке од њих су проукрајинске, друге подржавају НАТО, треће желе да сарађују са САД, четврте – са Русијом и желе изолацију. Неке подржавају слободно тржиште, друге подржавају корпорације. Неке желе да делују унутар система, а неке желе да га поразе споља. Нису све странке крајње деснице исте. Међу њима постоје поделе, што ће бити фактор због којег ће можда бити мање ефикасне у Европском парламенту у свом циљу промене политике.“

По мишљењу експерата, обједињујуће теме и питања биће економија и безбедност, што ће омогућити да се политике праве „на парче“.


Има ли заиста великих изненађења са ових избора или ћемо, напротив, имати још истог? На ово питање одговор је дао Марин Лесенски, директор Програма за европске политике и грађанско учешће у Институту „Отворено друштво“:

„Изненађење је било да су, у ствари, традиционалне странке колективно прошле мало боље него што се очекивало, а крајње десничарски талас тек донекле.

Какав је Ваш коментар по питању забринутости да би се у ЕП могла створити нова, проруска посланичка група? Ипак, више од 90 мандата, што није уопште мало, који још увек нису везани ни за једну партију – међу њима су посланичка места партије „Алтернатива за Немачку”, мађарског „Фидеса”, италијанског „Покрета 5 звездица”, пољске „Конфедерације“ и још неких…

Марин Лесенски

„То је још увек могуће с обзиром на то да оне траже место. Њих друге странке не желе, тако да ствари иду у том правцу. Можда ћемо видети такво спајање које ће бити заиста забрињавајуће. Желим да истакнем контрадикторност њихове идеологије, јер тврде да су браниоци традиционалних европских вредности, док истовремено делују у корист спољне силе која жели да уништи уједињену Европу.“

Шта мислите да ће подузети ЕНП – да ли ће сарађивати са десницом или левицом у покушају формирања већине?

„Ово је кључно питање, пошто је Европска народна партија изашла као велики победник ових избора. Они имају опцију или да сарађују са својим традиционалним савезницима из редова социјалиста и демократа и либералима из „Обновимо Европу“ и „Зелених“ или да савезнике потраже негде другде. Моја претпоставка је да ће они сарађивати и са левицом и са десницом. Већ постоје основане претпоставке да су се ове четири велике странке, које су некада добро сарађивале, већ договориле о главним функцијама у Европском парламенту и Комисији. Истовремено, ЕНП ће можда савезнике за одређене политике тражити у редовима Партије европских конзервативаца и реформиста, можда не од целе формације, већ од странке италијанске премијерке Ђорђе Мелони, чији допринос овој групи је највећи.“

Међутим, левичарске странке су Урсули фон дер Лајен дале ултиматум – уколико би дозволила десничарским партијама да одреде дневни ред, оне би повукле своју подршку.

„То ће бити проблем. Не знам како ће она изаћи на крај са тим јер, на пример, видимо да је ЕНП већ затражила промену Зеленог договора, а „Зелени“ и већина социјалиста и демократа желе да га очувају, тако да ћемо бити сведоци важних преговора о појединачним политикама. Русија уноси велике поделе између странака. Иако је Ђорђа Мелони из странке крајње деснице, она подржава Украјину, тако да ће сарађивати са другим партијама. Друге значајне теме су Зелени договор и миграције, где је недавно било реформи, али ће можда бити још промена. За сада говоримо о европским изборима, који су веома важни, али ће се ствари променити и у Европском савету, где су владе. Европа нема времена за губљење, јер врло јасно увиђа да спољне силе – Русија, Кина, економски и политички врше огроман притисак на Европску унију у целини и на поједине земље. Разједињеност у Европи ће врло лако довести до политике завади па владај.“

А на које политике мислите да ће утицати европски избори? Очигледно је да ће једна од њих бити Зелени договор, али проширење, одбрана – како тамо стоје ствари, има ли промена због резултата гласања?

„То су огромне теме. Проширење је поново на дневном реду. Као геополитички мотив, рат у Украјини показује да не може бити вакуума око Европе и да морамо деловати веома брзо. То сада укључује не само Западни Балкан – наше непосредне суседе, већ и Украјину, Молдавију, а донедавно се таквим кандидатом сматрала и Грузија. Видимо да се Украјина и Молдавија прилично брзо крећу, тако да ће то бити једно од питања на којима ће Европа морати напорно да ради у наредним годинама. У интересу Бугарске је да се проширење догоди брзо. Надам се да ће одбрамбена политика бити једна од ствари које обједињују различите партијске породице у Европи, будући да постоји висок степен преклапања интереса.“

Можемо ли очекивати, фигуративно речено, да „узде“ ЕУ пређу из руку немачког канцелара Олафа Шолца и француског председника Емануела Макрона, који изгледају ослабљени, у руке италијанске премијерке Ђорђе Мелони и пољског премијера Доналда Туска, који делују све јачи?

„Пољска је једна од земаља које се динамично развијају у Европи са све већом бременом, тако да ће бити један од лидера. Мелони помињем пре као изненађење, пошто прилично вешто користи вакуум у Европској унији са слабим лидерима. Естонска премијерка Каја Калас, која има веома чврсте ставове у вези са европском спољном политиком, предложена је за европску министарку спољних послова. Она може да гради мостове између различитих земаља у Европи, а Унија може да има много јединствнију спољну политику“.

Које ће бити линије и теме раздвајања и обједињавања у следећем сазиву ЕП?

„Уједињујућа тема биће једна снажнија Европа, али ће тежи део бити како доћи до тога. Када говоримо о Зеленом договору – у европској политици то се зове двострука транзиција на зелену политику и дигитална транзиција, према анкетама сви их желе, али питање је како до тога доћи, у најмању руку које су друштвене и економске последице. Пре ће мале ствари, детаљи, бити камен спотицања. Друга важна ствар су визије Европе. Морамо бити опрезни, пратити шта се ради, а не толико шта се говори.“

Превод: Свјетлана Шатрић

Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Зашто улице у Прагу носе имена по бугарским будитељима

Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..

објављено 20.11.24. 12.15
Доц. Спас Ташев

Албанским регионима у којима живе етнички Бугари неопходна административна самосталност

Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..

објављено 19.11.24. 12.15
Парк

У Плевену ће бити постављен највиши панорамски точак у земљи

Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..

објављено 17.11.24. 14.05