19. јун 2024. године је темељни датум за 50. сазив бугарског парламента. Сагласно указу председника Румена Радева 240 новоизабраних народних посланика окупиће се на конститутивној седници. Бугари су својим гласовима на превременим парламентарним изборима одредили да у пленарну салу уђе седам политичких снага. Њих првих шест било је и у претходном сазиву Народног собрања, али је сада расподела снага другачија, а нова "звезда" је политичка формација "Величина" ("Величие"), која ће у парламенту имати 13 посланика.
По традицији, првом седницом новоизабраног парламента председава најстарији народни посланик. Ова част овог пута припада Силвију Кирилову из партије "Постоји такав народ" који има 73 године. Данас народни посланици треба да положе заклетву и да изаберу председника закоднодавног органа Бугарске.
50. сазив Народног собрања је изабран на превременим изборима одржаним 9. јуна, који ће ући у историју по изузетно ниској излазности бирача – 34,41%. У интервјуу Радио Бугарској је правник, професор привредног права и бивши председник Народног собрања, проф. Огњан Герџиков, покушао да протумачи поруку бирача који нису изашли на биралишта и нису остварили своје грађанско право гласа:
"То је антирекорд, који показује да је изгледа овај модел већ исцрпљен. Мора се тражити нешто радикално другачије – прећи на мешовити изборни систем, да није само пропорционални, него већинско- пропорционални систем. То је можда претпоставка за нови смислени политички пројекат. Прича се о таквом пројекту председника и није ни чудо да је дошло време за то, јер су у питању процеси који су сазрели у нашем друштву."
Иако није стручњак за уставно право, Огњан Герџиков сматра да би већинско-пропорционални систем дао већу могућност висококвалификованим људима из разних области да се кандидују на изборима и да буду бирани за народне посланике.
Личност председника парламента је изузетно важна за функционисање и поверење у законодавну власт у земљи, која заједно са извршном и судском влашћу чини три стуба на којима почива политички систем Бугарске. У том смислу, проф. Герџиков је прокоментарисао да на челу новог сазива парламента мора да буде правник, али се, по његовим речима, висококвалификовани правници у последњим сазивима Народног собрања могу на прсте набројати. Овај мањак правника утиче на квалитет законодавства, који је на аматерском нивоу, истакао је проф. Герџиков. Такође, квалитет законодавне активности је у основи великог пада поверења у бугарски парламент последње деценије:
"За разлику од свих развијених држава у Европи, које имају саветодавна тела састављена од стручњака у одговарајућим областима, наш парламент себи не дозвољава тај луксуз, те се ствари одвијају на принципу аматерства, уз лобистичке и неписмене законе. И последње измене Устава говоре о оваквој очитој неписмености у многим правцима и ја се веома надам да Уставни суд неће остати равнодушан на то."
Што се тиче могућности да се у новом јубиларном сазиву парламента остваре важни за нашу земљу циљеви – улазак у еврозону и приступање Бугарске Шенгену и копненим путем, проф. Герџиков је прилично скептичан:
"Волео бих да можемо то очекивати, али чини се да се више удаљавамо него што се приближавамо тим циљевима."
У условима ниске излазности бирача, јасно се издвојило гласање за неколико антисистемских политичких формација. Две од њих – "Постоји такав народ" и "Величина ("Величие") су успеле да уђу у састав 50. сазива Народног собрања, а трећа формација – "Мач" ("Меч") је освојила скоро 3% подршке.
"Све то показује да су ови демократски процеси достигли критични минимум и зато бујају несистемске политичке партије, неке од којих заиста изазивају узнемирење. Мислим на улазак у последњи сазив парламента партије, која негира Левског, Ботева итд – нешто што ме је шокирало, не могу да замислим да се ово може дешавати у нашим данима."
Огњан Герџиков није оптимиста у погледу дугорочног временског хоризонта 50. сазива Народног собрања: "Негде на јесен можда ће нам бити потребни нови избори", сматра дугогодишњи парламентарац.
Прочитајте још:
Фотографије: БТА
Превела: Албена Џерманова
Досадашњи почасни лидер Покрета за права и слободе (ДПС) Ахмед Доган, који је покрет основао 1990. године, и људи око њега више нису део ДПС-а. Ово је изјавио председник парламентарне групе ДПС-а Дељан Пеевски. „Они више нису у ДПС-у, пошто су сада на..
У обраћању страначком активу ДПС-а, почасни председник Ахмед Доган напао је фракцију Дељана Пеевског, иако није директно поменуо име председника парламентарне групе покрета. „Стидим се поступака тог младића. Њихов главни циљ је да учине све како..
Не мислим да ће Северној Македонији тон који у последње време користи помоћи да постане део ЕУ. Нови преговори не долазе у обзир. Направили смо довољно компромиса са својим националним идентитетом и они једноставно морају поштовати захтеве ЕУ, изјавио је..
Облачно