Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Језик права ЕУ у основи је најстаријег специјализованог магистарског програма у Бугарској

Међународни франкофони програм "Право ЕУ" Софијског универзитета "Свети Климент Охридски" већ 17 година помаже европску интеграцију наше земље

Фотографија: Facebook / Правни факултет Софијског универзитета "Свети Климент Охридски"

Последње четири године будући дипломци показују највеће интересовање за студије права на Правном факултету најстаријег и најпрестижнијег универзитета код нас – Софијског универзитета "Свети Климент Охридски".  


Реч је о магистарским студијама у трајању од 5 година. Наравно, Правни факултет Софијског универзитета "Свети Климент Охридски" нуди и неколико других магистарских програма за оне који су завршили бачелор студије других смерова, а међу њима је и најстарији специјализовани Међународни програм "Право ЕУ". Он је створен у години приступања Бугарске Европској заједници – 2007. на основу споразума између Софијског универзитета "Свети Климент Охридски" и Универзитета у Лотарингији, уз учешће Универзитета у Стразбуру, а остварује се под патронатом председника Владе Бугарске уз подршку амбасаде Француске у Бугарској.

Ово је једини висококвалификовани образовни програм у нашој земљи и региону, фокусиран на право ЕУ и претвара Софијски универзитет "Свети Климент Охридски" у водећи центар за обуку стручњака из области европских интеграција. Руководилац програма данас је доц. др Христо Христев, доктор јавно-правних наука и права ЕУ, који је дипломирао на Универзитету у Нансију.


"Реч је о највећем магистарском програму Софијског универзитета "Свети Климент Охридки". Са данашњим даном имамо 38 уписаних студената. Међутим у првим годинама по приступању наше земље ЕУ број студената износио је преко 100. Интересовање за програм показују углавном бугарски студенти, али последњих година имамо и студенте из Украјине, Молдавије и других држава. Називам их студентима, али истина је да су многи од њих наше колеге, јер су већ дипломирали право или су завршили неке друге магистарске студије, а сада им је потребна додатна квалификација у вези са њиховим послом. На пример, кроз програм је прошло немало наших јавних тужилаца, судија и иследника, укључујући судије Врховног управног суда и неке судије Врховног касационог суда. Такође, многи службеници јавне управе, многе колеге које раде у великим адвокатским канцеларијама и пружају услуге друштвима клијената из других земаља ЕУ", каже доц. Христев.

Од почетка програма до наших дана магистара права ЕУ, који су дипломирали на Софијском универзитету "Свети Климент Охридски", је 800. Студије трају два семестра, а изводе се како на бугарском, тако и на француском језику, што пружа могућност за стицање двоструке дипломе из области међународних односа, смер "Право ЕУ".


"Француски језик омогућава приступ француској доктрини, која је једна од највреднијих националних доктрина у области права ЕУ. И ако могу тако рећи, француски језик је у великој мери језик права ЕУ. Тако да то гарантује веома јаку везу са материјом, могућност за коришћење драгоцених извора који не само што омогућују стицање знања, него и дубинско познавање развоја правног система ЕУ и његових специфичности" – категоричан је доц. Христо Христев.

Неки од дипломаца примењују стечена знања у разним европским институцијама и у другим државама чланицама ЕУ.


Прочитајте још:

Весела Крстева

Фотографије: Facebook /Правни факултет Софијског универзитета "Свети Климент Охридски", лична архива, law.uni-sofia.bg

Превела: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Покренута петиција за проглашење првог морског резервата у Бугарској

Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..

објављено 31.10.24. 07.30

Гласање у дијаспори без већих изненађења

Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..

објављено 30.10.24. 11.50
Рајна Манџукова

Рајна Манџукова: Волела бих да рат не раздваја бесарапске бугарске заједнице у Украјини и Молдавији

Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..

објављено 29.10.24. 10.00