Крајем јуна гимназија "Св. Кирило и Методије" у Цариброду била је домаћин Међународног научног форума "Културни мостови: приче о значајним Бугарима у Србији". Форум је организован уз финансијску подршку Министарства образовања и науке Републике Бугарске, у оквиру Националног програма "Неиспричане приче Бугара", сазнао је Радио Бугарска од организатора, међу којима су Институт за бугарски језик "Проф. Љубомир Андрејчин" при БАН, Национални музеј Васила Левског у Карлову, Пловдивски универзитет "Пајсије Хиландарски", Кирило-Методијевски научни центар при БАН и гимназија у Цариброду.

Форуму је претходило отварање две изложбе у фоајеу школе од којих је прва била под насловом "120 година од рођења Златана Дудова" – амблематичног европског редитеља почетка и средине 20. века. "Он је Бугарин, рођен у Цариброду. Завршио је гимназију у Софији, након чега је отишао у Берлин (Немачка), где је стекао високо образовање и посветио се филму", прича филолог проф. Ценка Иванова са Универзитета у Великом Трнову "Св. Ћирило и Методије".

"Идеја конференције је била да се обзнане, односно испричају заборављене приче, јер се са сменом генерација у такозваном колективном памћењу врше ˈкорекцијеˈ због утицаја каснијих догађаја, укључујући и актуелне правце у међународним односима, а и процесе у одговарајућој земљи. Пројекат "Неиспричане приче Бугара" обухвата многе земље у којима постоји бугарски језик, бугарска култура у њеним савременим пројекцијама, а у неким ситуацијама када се смењују генерације, губи се и континуитет знања, па неке приче и личности бивају заборављене, остају неиспричане приче или пак се на њих гледа из другачијег угла".

У Цариброду је приређена и изложба цртежа ученика на тему "Васил Левски" који су лично добили своје почасне дипломе за учешће. Већина њих су били ђаци гимназије "Св. Кирило и Методије" у Цариброду.

Само пре месец дана деца из ове школе су са својим наставницима и директором Братиславом Стаменовим гостовала Националном музеју Васила Левског у Карлову. "Они су у нашем музеју видели и слику ˈЕпопеја заборављенихˈ, на којој су приказани сви хероји из збирке песама патријарха бугарске књижевности Ивана Вазова, након чега су имали прилику да посете и његову родну кућу у Сопоту" – прича за Радио Бугарску Дора Чаушева, директор Националног музеја Васила Левског у Карлову.

"Још прошле године када је у Карлову одржан састанак Асоцијације бугарских школа у иностранству, представљен је програм "Неиспричане приче Бугара". Сазнала сам да је он током година наишао на велико интересовање у различитим земљама у којима постоје бугарске школе и ми смо прихватили изазов и идеју доктора Радостине Стојанове – предавача Универзитета у Београду, да заједно реализујемо пројекат који смо симболично назвали ˈВелики и заборављени Бугари у Србијиˈ. Хтели смо да кроз њега обавимо истраживачки рад и промовишемо Бугаре из доба нашег националног препорода који су рођени тамо или пак су, као Васил Левски, отишли ​​и на српском тлу спровели део својих активности везаних за национално ослобођење. Надам се да је ово било занимљиво локалним ученицима и веома ми је драго што су мало пре тога бугарска деца, у организацији њихове гимназије, гостовала у Карлову и имала прилику да лично виде цео музејски комплекс и друга места у родном граду Васила Левског. Тако се овај пројекат у различитим форматима одвијао у оба правца – из Бугарске према Србији и из Србије према Бугарској" – објашњава Дора Чаушева и додаје да очекује и занимљиве текстове које су на ту тему написали студенти Универзитета у Београду. Они ће бити објављени у књизи која ће укључивати приче о братској вези између две државе и људима који су допринели националноослободилачком покрету Бугара у доба нашег националног препорода.

"На пример, Ангел Канчев, који је боравио у Београду заједно са Василом Левским у време Друге бугарске легије – наставља своју причу директорка Националног музеја Васила Левског у Карлову. – Он се уписао у тамошњу Артиљеријску школу и почео се школовати. Недавно је наш колега у архиву у Истанбулу открио занимљиве документе како у вези са трагичном смрћу Ангела Канчева 5. марта 1872. године у луци у Русеу, где је он извршио самоубиство да не би пао у руке османских власти, тако и један документ који је издат у Београду 1869. године – српски пасош из којег се види да је Канчев напустио Београд да би отишао у Румунију на лечење и у ствари, затим се није вратио да заврши Артиљеријску школу. Многи незнани Бугари, учесници у добровољачким дружинама, које су се 1877. године одазвале позиву за стварање бугарског ополчења за време рата, део су неиспричане приче Бугарске."

Форум у Цариброду само отвара врата за актуелно читање историје повезане са значајним личностима бугарског порекла на територији данашње Србије:

"Ова конференција није успела да исцрпи све што је везано за значајне Бугаре у Србији, нити је она имала такав задатак – наводи проф. Ценка Иванова. – Такав пројекат тек треба да се развије, а у наредним периодима акценат треба ставити и на људе који су у скоријој прошлости допринели овом другачијем погледу на испричане или неиспричане приче Бугара и на српско-бугарски дијалог."

Модератор форума у Цариброду, који се организује уз помоћ Асоцијације бугарских школа у иностранству, била је доц. др Адријана Љубенова са Пловдивског универзитета „Пајсије Хиландарски“.

Фотографије: Извршна агенција за Бугаре у иностранству, far.rs, Goethe-Institut Bulgarien

Превела: Албена Џерманова