Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Упркос обећањима политичара, северозападни део Бугарске је још увек сиромашан

Димово
Фотографија: БГНЕС

Већина људи северозападну Бугарску повезује са дивљом природом, прелепим призорима и богатим историјским наслеђем, што регион чини "златним рудником" за културни и еколошки туризам. Али овај рајски кутак наше земље има и друго лице. Према подацима Евростата, северозападни део Бугарске је један од најсиромашнијих региона у ЕУ, обележен незапосленошћу, депопулацијом и сиромаштвом. Тренутно је најгора ситуација у општини Димово, где је, према подацима Агенције за запошљавање, незапосленост у јуну износила чак 67%. У истом месецу прошле године незапосленост је била 35%. У региону се затварају предузећа, а не отварају се нова. Пољопривреда не захтева тако велику радну снагу као раније, а људи немају могућност да покрену свој посао. И тако се силазна спирала наставља, постаје јасно из репортаже регионалне радио-станице БНР у Видину. "Да би се нешто у овом региону урадило, мора да постоји политичка воља" – наводи Атанас Кацарчев, главни економиста Конфедерације рада "Поткрепа" и додаје:

Мали Дреновец, општина Димово

"Није то од јуче, траје годинама. Упркос свим обећањима политичких партија, које пред изборе обећавају да ће уложити напоре за побољшање ситуације у северозападном делу земље, да ће смислити нешто да би регион живео, као што се види већ 30 година имамо супротан ефекат – депопулацију и осиромашење. Ништа се не дешава! Ако у региону нема привреде, све ово ће се наставити. У једном тренутку ће се испоставити да тамо нема људи, јер нема од чега да живе. Главна радна места обезбеђују држава и општина. Видин је на једном од водећих места по најнижим платама, а то такође доприноси да људи траже посао ван региона."

На питање да ли становници Општине Димово, где је забележена рекордна стопа незапослености, живе у оскудици, председник општине Светослав Славчев одговара:

Светослав Славчев

"У општини Димово има највише социјално угрожених и незапослених особа. За њих тренутно нема посла. Ми као општина немамо могућност да отварамо радна места и рачунамо углавном на програме. Али годинама они нису довољни. Када се издвајају финансијска средства у оквиру одређених програма за одређене категорије људи – за младе, дугорочно незапослене или пензионере, она нису недовољна. А у нашем крају нема посла, људи немају од чега да живе, незапосленост је огромна. Целе породице се селе у иностранство."


Да ли је последњих година владајућа гарнитура заборавила мале општине, с обзиром на серију избора и недостатак редовне владе?

"Када нема дугорочног управљања, долази до ових аномалија – каже Светослав Славчев. – И ми као општине то снажно осећамо. Када постоји такав проблем, он рефлектује на нас. На велику жалост, ово што се дешава је неприхватљиво за све – и за нас као управу и за људе у општинама. То никако не сме да се настави!" 

Испод минималних трошкова живота живе и домаћинства у другим местима северозападне Бугарске. БНР-Видин је питао становнике пограничне општине Кула да ли људи живе у немаштини:


"Да и то у великој немаштини! Ускраћују себи храну, лекове, све! Штеде на основним стварима како би саставили крај с крајем. По свему судећи, властодршци не обављају добро свој посао, јер међу младима има и много незапослених. Овде имамо само једну фабрику каучука, пошто је скоро све друго затворено. Сви се сналазе како ко уме и може."

Прочитајте још:


Извор: Репортажа БНР-Видин

Текст: Венета Николова

Фотографије: Радио Видин, БГНЕС 

Превела: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Др Петар Берон

Др Петар Берон о првим корацима бугарске транзиције и демократији данас

Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..

објављено 10.11.24. 08.35

Најстарија ергела у Бугарској узгаја расе коња којима прети нестанак

Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...

објављено 9.11.24. 12.15

Град Елена домаћин Празника еленског бута

Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...

објављено 9.11.24. 08.30