Са стрепњом и узбуђењем, више од 55 хиљада бугарске деце први пут ће прећи школски праг. У понедељак, 16. септембра, првачићи ће ући у реновиране учионице, украшене балонима и цвећем. А тамо, поређани на школским клупама, очекују их уџбеници испуњени сликама уз чију ће помоћ малишани започети своју авантуру у свету одраслих. Али најважнија ствар је психолошка припрема. "Добро је да родитељи унапред разговарају са децом, да код њих створе позитиван однос према школи", каже психолог Јана Алексијева из Асоцијације "Родитељи", чији се Водич за родитеље ђака првака стално обнавља у складу са променама око нас.

"Родитељи ме врло често питају: Сада када дете крене у први разред, морамо ли да скроз променимо његову собу, да купимо радни сто итд. А ми им саветујемо да не чине то, како бисмо детету оставили довољно времена да буде дете и да се игра, јер после школе оно треба да се игра. Што се тиче џепарца и мобилних телефона, наш савет је да родитељи заједно одлуче како ће поступити, јер у супротном може доћи до конфликтне ситуације. У почетној фази деци није потребан нити мобилни телефон на часу, нити џепарац, јер им је у школи све обезбеђено" – каже Алексијева.

• Зашто код нас школска година почиње баш 15. септембра?
• Да ли су аутистична деца у Бугарској стигматизована?
• ПИСА 2022 – које су слабе стране бугарског образовног система

Родитељи и учитељи кажу да се све теже носе са новом генерацијом ученика. Заиста тзв. генерација Алфа (рођени после 2010. године) се веома разликује од претходних. Ово је прва потпуно дигитална генерација која скоро да не познаје наш аналогни свет.

"Тако је. Ова деца су другачија, бистрија, родитељи и окружење у којем одрастају су их другачије одгојили и васпитали. Чује се њихово мишљење, са њима се разговара о различитим стварима – каже Јана Алексијева. – Али постоје и проблеми везани за предуго седење пред екранима. Ова деца захтевају нов, индивидуалнији приступ, да им се пружи више слободе. То нису деца која ће 40 минута седети у школској клупи, буљити у школску таблу и слушати како госпођа држи наставу. Она имају приступ великом броју информација, важан је њихов друштвени и емотивни развој, важно је да стекну медијску и дигиталну писменост и наравно да науче да читају и пишу."

Свако жели да му дете похађа школу у четврти у којој живи, а у великим градовима попут Софије или Пловдива постоји прилив ђака у "престижније" основне школе, али нема довољно места. Зато се пријава и рангирање за први разред обавља у потпуности дигитално преко општинске онлајн платформе.

"У Бугарској се деца описмењавају у предшколском узрасту и када крену у први разред, донекле већ знају да читају и пишу, зато што их је вртић већ припремио, док је приступ у другим европским земљама другачији од нашег. Да ли је то исправно, одлучују васпитачи и стручњаци. Међутим, са наше тачке гледишта, што више дете научи да буде самостално, да се игра, да се забавља, то је боље. Јер поред писмености има још много знања и вештина које оно стиче у предшколском узрасту. И са ове тачке гледишта, читање и писање би се могло одложити за школу. У првом разреду је деци која већ читају и пишу, помало досадно. И ту већ учитељ мора да примени индивидуални приступ", објашњава Алексијева.

Фотографије: БГНЕС, roditeli.org

Превела: Албена Џерманова