Ове 2024. године навршава се 200 година од појаве такозваног „Буквара са различитим поукама“. Тако гласи оригинални наслов књиге, познатије као „Рибљи буквар“, чији је аутор истакнути препородитељ др Петар Берон. Ради се о првом бугарском уџбенику, написаном на разговорном језику са секуларним садржајем. Стручњаци га осим револуционарним сматрају и првим кораком ка савременом бугарском грађанском образовању.
Међутим, „Рибљи буквар“, који је светлост дана угледао 1824. године, не одговара у потпуности савременим схватањима буквара. Представља малу дечију енциклопедију која је пружала основна знања из бугарског језика, физике и аритметике. Садржи још и молитве, моралне поуке, корисне савете, басне, као и 12 лепих, иако мало наивистичких илустрација животиња. На последњој страници илустрација приказани су кит и делфин, што је довело до тога да буквар буде назван „рибљи“, јер су људи тог времена мислили да су то рибе.
„Ово је прва књига на новобугарском језику. У самој књизи предност је дата секуларном образовању, стварима везаним, рецимо, за аритметику, физику, биологију... Црквене молитве и садржаји повезани са вером укључени су у само један од укупно 8 одељака“, појаснио је у интервјуу за програм „Хоризонт“ БНР доктор историјских наука Теодор Борисов. Он је уредник луксузног издања „Рибљег буквара“, које је недавно објављено поводом 200-годишњице издавања ове књиге.
Ново издање дело је Удружења „Бугарска историја“, а карактеристично је по томе што су упоредо са оригиналним текстовима додати и осавремењени текстови, тако да читалац може лако пратити и упоредити написано ред по ред.
„Ово је фототипско издање. У њему је представљена најранија верзија буквара. Први пут је објављен 1824. године у Брашову, однсоно Кронштату, како се град тада звао“, каже Теодор Борисов. „Идеја је била да се овај уџбеник изда у преводу на савремени бугарски језик, јер је ово једна од обавезних књига за сваког Бугарина. Уводни предговор др Иве Трифонове из Ћирило-Методијевског научног центра при БАН упознаје нас са личношћу самог др Берона – нашег изузетног препородитеља, који се, нажалост, у свести многих повезује искључиво са његовим ликом на новчаници од 10 лева. Надамо се да ћемо овим издањем подстаћи интерес како за саму књигу, тако и за личност њеног аутора.“
Др Петар Берон био је један од најобразованијих Бугара свог времена. Он је први који је скренуо пажњу на ново, европско образовање, као главни залог за брз и успешан развој новобугарског друштва у настајању. Његово интересовање за бугарске школе, издавање уџбеника на бугарском језику и бугарско образовање може се видети већ у поговору „Рибљег буквара“.
„Истина је да су знања које су људи тада поседовали, природно, била много ужа и концентрисанија него у данашњем добу информационих технологија. Упркос томе, за човека као што је др Петар Берон упуштање у такав рад и самостално писање једне овакве књиге, за оно време био је велики и значајан подухват. Он сам је био доктор, специјализацију је завршио у Хајделбергу и Минхену, а његова дисертација је била везана за акушерство и гинекологију. Током година написао је преко 30 томова научне литературе, говорио је осам језика, од чега је на пет писао, укључујући латински и француски. У „Рибљем буквару“ могу се наћи размишљања о неким његовим истраживањима. Сматрам да је 'Рибљи буквар' издање које своје место треба да пронађе у сваком бугарском дому.“
Прочитајте још:„О'Писменехъ” – бајковита прича о еволуцији писма и слова
Текст: Венета Николова
Интервју Наталије Ганчовске, БНР-„Хоризонт“
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: БГНЕС, Удружење „Бугарска историја“
„Изаћи из балона“ је мото петог издања Sofia DocuMental фестивала – првог међународног форума код нас посвећеног уметничком документарном филму, с фокусом на људска права. Прве пројекције у оквиру фестивала одржане су 28. септембра, међутим, свечано..
Бугарска списатељица и преводилац Здравка Евтимова је међу гостима десетог издања Фестивала европске књижевности у Северној Македонији "BookStar". Писци из неколико европских земаља ће до 3. октобра на различитим локацијама у македонској престоници..
Основна функција и улога бугарских културних института у иностранству је да публици земље домаћина представљају достигнућа бугарске културе у свој њеној разноликости. "Наш програм треба да буде разноврстан како би свако могао да пронађе нешто..