Чаирска језера су заштићено подручје у западним Родопима, познато по језерима која су формирана покретањем клизишта. По њима плутају тресетна острва, а свуда наоколо су зелене ливаде и вековне шуме смрче. Налазе се 19 км источно од села Триград, а до њих се може доћи обележеном трасом.
Ипак, Чаирска језера нису само место за шетњу, већ објекат од изузетног еколошког значаја. Шест језера која су настала услед појаве клизишта се налазе на 1.400 м надморске висине а, према проценама геолога, очувана су још од почетка квартара.
Испоставља се, међутим, да и овим језерима прети смањење, па чак и нестанак услед глобалног пораста температура. Уз бригу о природи, тачније о тресетиштима у Бугарској, разрађен је посебан пројекат "Чаирска језера – капсуле биодиверзитета у Родопима". Њиме Фондација за биодиверзитет и позната компанија за експлоатацију минералне воде у Родопима желе да укључе више институција у заштиту природних богатстава.
Због топле климе тресетишта заузимају само 0,1 одсто територије Бугарске, за разлику од хладних земаља, попут скандинавских, где 20-30 одсто њихових територија чине тресетишта. Зато је заштита тресетишта Чаирских језера изузетно важна – каже Румјана Иванова из Бугарске фондације за биодиверзитет:
"У иностранству већина тресетишта је попут тундре. Јединствена ствар код Чаирских језера је то што су тресетишта буквално у језеру, испод њих је 11 метара чисте воде, на најдубљој тачки. За научнике је ова чињеница веома интересантна, али скоро да и нема истраживања. Још увек недостаје систематско истраживање уз учешће различитих стручњака. Идеја је да се кроз пројекат подржи очување биолошке разноврсности у Родопима. Наша фондација више од 20 година ради у овом региону. Ова језера су као "суперхерој" јер апсорбују сумпор-диоксид и тако смањују угљенични отисак људи, а осим тога поседују огроман биодиверзитет. Практично, ово је непроцењиво место за човека, које људи не познају."
У близини Чаирских језера налази се природни феномен "Пијана шума" ("Пияната гора"). Локално становништво га тако назвало јер су стабла дрвећа нагнута и закривљена. Разлог за то је клизно подручје – планина се стално "помера", а са њом и све остало. Ово место је веома добро познато људима из оближњих родопских села Триград и Мугла. Они желе да језера покажу већем броју туриста, али на првом месту људи морају бити свесни њиховог статуса заштићеног подручја. Стога је циљ пројекта, на којем ради Румјана Иванова, да се постојеће научне информације о реткој природној знаменитости у нашој земљи "преведу" на језик туриста.
"Поред једног језера стоји табла на којој пише да је то заштићено подручје, наведене су заштићене врсте биљака тамо, а све више туриста их посећује, што је проблем, јер нису сви добро васпитани" – каже Аделина Чолакова, председник сеоске општине Триград и наставља:
"Највећи проблем је незапосленост у региону, али има и породицае које се враћају из великог града – из Пловдива. У селу стално живи око 400 људи. Баве се туризмом и шумарством. У шумском газдинству ради око 30 људи и сви су они млади. Углавном лети имамо туристе. Имамо и гостинске куће, планинарски дом и хотеле. Триград има шта да понуди за свакога, али потребно је побољшати инфраструктуру. У 2021. години било је поплава и доста је путева оштећено и порушено" – рекла је Аделина Чолакова.
Аутор: Гергана Манчева
Фотографије: biodiversity.bg, rodopite.info, Facebook/ Trigrad
Превела: Албена ЏермановаУкупно 897.000 румунских туриста посетило је Бугарску у периоду од јануара до јула 2024. г, од којих је више од 500.000 земљу посетило у периоду мај – јул. Варна, Несебар, Балчик и Софија су водеће дестинације у Бугарској међу румунским туристима...
У августу 2024. године број путовања Бугара у иностранство износи 903.400, што је за 8,3% више у односу на исти месец 2023, саопштили су из Националног завода за статистику. За 19,6% повећан је број путовања у туристичке сврхе, док раст..
Од почетка године нашу земљу је посетило 10,7 милиона странаца, саопштио је за БНР Румен Драганов, директор Института за анализе и процене у туризму, што представља пораст од 5% у односу на прошлу годину. Према речима Румена Драганова, 2024...