Због његове хиљадугодишње историје Никопол називају "градом векова". Као насеље је настао још 169. године за време римског цара Марка Аурелија. Византијски цар Никифор III Фока је 629. године преименовао град у Никополис, што значи "Град победа". Касније, за време Другог бугарског царства, тврђава код Никопола – тзв. Тврђава цара Шишмана, била је једна од најнеприступачнијих и најнеосвојивијих тврђава свог времена. Није случајно то да је управо она била резиденција цара Ивана Шишмана од 1388. до 1393. године
Данас, осим чувене тврђаве, међу важним историјским знаменитостима Никопола је и мермерни саркофаг из римског доба.
Историја овог надгробног споменика је веома занимљива. У годинама османске владавине у нашим земљама он је уграђен у камену чесму са изворском водом, коју становници подунавског града и данас користе. Легенда каже да је то надгробни камен испод којег лежи лепа девојка. Реч је о Елији – супрузи Фронтона – римског финансијског чиновника у оно време, који је веома рано изгубио своју младу жену. Скрхан тугом, Фронтон је свој бол за губитком своје вољене преточио у стихове на мермерном саркофагу. На њему се и данас могу прочитати стихови написани на латинском језику: "…Нека се бршљан увија око нежног цвећа на челу оне коју ми је смрт тако брзо отела. Усамљено је моје огњиште, пусте су моје наде без ње…" Натпис датира из 160 – 180. године.
Вековима касније саркофаг је уграђен у камену чесму и људи су почели да долазе ту по воду или су се око чесме окупљали да попричају. Међутим, љубавна прича између Фронтона и Елије се не завршава овде. Око 1870. године у Никопол је стигао француски археолог и путник Дижарден и посетио чесму. Он је можда први, који је после скоро 16 векова, превео текст епитафа. Задивљен и дирнут нежним стиховима, археолог је на леву страну чесме поставио други натпис, као одговор Римљанину Фронтону, који гласи: "...Твоја молба, Фронтоне, није била узалудна. Елијин гроб је претворен у чесму. И бугарске невесте, цуре и деца, у пролеће и у јесен на њој пуне своје крчаге. Стаза која води до ње, претворила се у алеју за шетњу... А твоје сузе, Фронтоне, су бистри водени млазеви чесме."
"Легенде кажу да је Елија била веома лепа девојка, којој су вероватно други завидели. Млада жена је умрла веома рано и нажалост, према легенди, то се догодило на дан после њеног венчања са Фронтоном. Можда су јој у чашу сипали отров." – каже Анелија Димитрова, заменик градоначелника Никопола:
"Фронтон није могао да преживи овај рани губитак и своју тугу преточио је у стихове. Познато је да је на територији Бугарске пронађено 19 оваквих епитафа, али је онај који је написао Фронтон, најлепши. Многе генерације су се смениле до данас, али се бистра вода са чесме и даље користи. Ова чесма никада не пресуши – туристе и наше госте увек водимо да виде Елијину чесму, јер знамо да ко из ње попије воду, увек се врати у град."
Чесма Елија је пре неколико година у анкети спроведеној међу мештанима проглашена симболом Никопола. Према становницима овог нашег града на Дунаву, чесма је најромантичније и најлепше место у Бугарској, повезано са љубављу. Зато се управо поред чесме Елија организују песничке вечери. Осим тога, многи парови бирају ово место за склапање грађанског брака, сазнајемо од Анелије Димитрове. И још:
"Снимљени су и филмови о овој чесми и о легенди, али недавно су даме из женског клуба у Разграду и њихови следбеници из Плевена донирали руже, које смо заједно посадили поред чесме. А то значи да њена историја није заборављена, људи се занимају за њу и она се преноси са човека на човека".
Фотографије: Општина Никопол, facebook.com/EliyaNikopol, inspiro-bg.com, thebridgesoftime.com, "Народно читалиште Напредак 1871" у Никополу
Превела: Албена Џерманова
Отац Љубомир Братоев је био непосредни учесник догађаја везаних за оснивање Бугарске православне црквене општине у Берлину. У престоници Источне Немачке обрео се крајем 80. година 20. века као докторанд. Као типични православни хришћанин у..
После Белих поклада, данас, 3. марта, почео је Велики или Васкршњи пост. Он је најдужи и најстрожи пост, а увек почиње 7 недеља пре Ускрса. За време његовог трајања православни верници се уздржавају од мрсне хране, односно хране животињског..
БПЦ и њени верници данас обележавају Велике задушнице, један од три дана у години када се православни верници сећају својих покојника и упућују молитве за њихову душу. Ове задушнице, познате и као зимске, месопусне и покладне, увек падају у..