Прелазна влада до краја месеца треба да представи у парламенту Нацрт Закона о државном буџету за 2025. годину. Према речима неких аналитичара, државни буџет за 2024. је најгори буџет који се појавио у последњих десет година. Велике рупе у државној каси појавиле су се већ крајем првих шест месеци, а по традицији, током последња два месеца године праве се највећи државни расходи, који у децембру често премашују 5 млрд евра, подсећају економисти.
Крајем септембра буџетски дефицит премашио је 1,4 млрд евра и расте брже него у претходних неколико месеци. Ово је на дневни ред ставило тему повећања буџетских прихода за идућу годину. Питање које је поделило синдикате и послодавце јесте – треба ли повећати порезе? И док једни сматрају да се порези не смеју дирати, а само треба да се оптимизују расходи, други су мишљења да у држави постоје фрапантне друштвене неједнакости, те је крајње време да се уведе порез на богатство и профит, како би се помогло државним секторима који су недовољно финансирани.
„Порези чине 38-39% државног буџета,“ каже економиста Георги Ганев из Центра за либералне стратегије у Софији, који је током дискусије у оквиру Седмог банкарско-финансијског форума „Будућност новца“, у организацији часописа „Менаџер“, препоручио затезање каиша:
„Потребно је смањити државне расходе јер око администрације расте екосистем, који се снажно опире када неко покуша да оптимизује ствари. На пример, не разумем зашто наш социјални систем помаже свима подједнако. Дешава се да изузетно богати људи имају право на државну помоћ у виду социјалне пензије. Дефицит у државном осигурању последица је неодмереног и бесциљног пружања државне помоћи. А она не помаже нити у борби против неједнакости нити против сиромаштва. Такође, треба приступити рационално и броју запослених у јавном сектору.“
Други стручњак, који прати кретање инфлације, изразио је супротно мишљење: „Треба да се надокнаде већи трошкови у буџету, који настају због старења становништва. Осим тога, расту и трошкови за одбрану,“ навео је Кристофор Павлов, водећи економиста у једној од великих банака:
„Идеја да ће ниски порези решити све наше проблеме је нетачна. Види се да Бугарска има проблеме с неједнакошћу, дохоци већине запослених су ниски, чак се оспорава право и одговорност Владе да одлучи о минималној месечној заради. Она готово да нема улогу у овим тржишним процесима. А што се пореза тиче – могу се повећати порези на богатство, јер свима је јасно да у Бугарској има и много богатих људих. Порез на профит фирми и порез на приход од дивиденде у Бугарској најнижи су у ЕУ.“
Прелазна влада је с кратким хоризонтом деловања, а важне одлуке су у рукама политичких партија, које ће ући у нови парламент, кажу из Економског и социјалног савета Републике Бугарске. Савет као државно тело задужен је за анализу процеса, који узимајући у обзир интересе друштва, покушава да пронађе својеврсни „рецепт“ који се може предложити властима.
„Тренутно експерти Савета активно раде на анализи пореског система и система осигурања. То је наложило Народно собрање и то за годину дана – пуну и детаљну анализу пензионог система, а крајем децембра биће израђене и конретне препоруке како да се пензиони систем побољша или усаврши,“ саопштила је Зорница Русинова, председница Економског и социјалног савета.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БТА, Pixabay
Демографска криза у Бугарској има значајан негативан утицај на раст брутног домаћег производа (БДП) од 2009. године. Просечан негативан ефекат износи око 0,9 процентних поена годишње, што представља око 45% просечног годишњег темпа раста БДП-а у..
Центар за енергетски развој и нове науке биће успостављен у Враци. Меморандум о томе потписан је између Општине Враца, Министарства образовања и науке, Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, Техничког универзитета у Софији, Бугарског..
Вицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..