На прагу шестих ванредних парламентарних избора у мање од три године, умор грађана Бугарске од политичке неизвесности постао је очигледан. На политичкој сцени приметна је истоветна апатија, коју потврђује готово неупадљива предизборна кампања. Сусрети с кандидатима за народне посланике били су ретки, неплодни и без суштинског садржаја, док се прави политички сукоб идеја, који би требало да понуди решења за кључне проблеме друштва, још није догодио.
Кратка анкета Радио Бугарске показује да, иако људи имају вољу да гласају, углавном не налазе странке и кандидате који нуде програме блиске њиховим ставовима и проблемима. „Политички производи који су у понуди не испуњавају моје основне захтеве“, каже Веселин Алексијев, млади архитекта из Софије. Он истиче да је увек гласао, али да сада не у томе види смисао, што нарушава његово људско достојанство:Као млад човек укључен у разне друштвене активности, Анев верује да је за будућност Бугарске кључно понудити визију која би повезала људе:
„На првом месту, потребна нам је јасна визија о томе ко смо ми као народ и како желимо да се представимо свету.“
За Георгија Чипева, ИТ стручњака, важно је изаћи на изборе и подржати стварање стабилне владе: „Потребна нам је редовна влада која ће се бавити решавањем нагомиланих проблема. Они неће нестати сами од себе.“ Међутим, он упозорава на дубљи проблем за који и грађани сносе одговорност:
„На последњим изборима, одржаним 9. јуна ове године, видели смо да je огроман број бирача имао осећај да их нико не представља, што указује на кризу демократије. Ако то преведемо на свакодневни језик, то значи да људи више не управљају, што је суштина демократије. Ако 70% бирача не види смисао у гласању, проблем није у њима, већ у партијама које нису у стању да понуде нешто што грађани могу препознати као политику блиску њиховим интересима.“
Ова криза легитимитета, која проистиче из ниске излазности и неповерења у политички процес, подгрева идеје о промени изборног система, па чак и о потенцијалним реформама у структури државног уређења.
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: лична архива
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..