Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја 2024. године број продатих некретнина достићи између 215.000 и 216.000, што је на нивоу из 2023. године.
Када је реч о ценама стамбених објеката у 2025. години, прогнозе овог удружења предвиђају задржавање тренда раста, са повећањем од 10 или нешто више процената на годишњем нивоу. Како наводи Национално удружење за некретнине, „замрзнут“ статус тржишта последица је нејасноћа у вези са уласком Бугарске у еврозону. Очекује се да ће, након присаједињења, дође до раста цена, али уколико се улазак одложи, тржиште би могло остати на истим нивоима.
Тренд куповине некретнина веће квадратуре се наставља, посебно у Софији, пре свега у квартовима погодним за живот породица са децом. Млади људи који раде и студирају траже мање стамбене јединице у близини високошколских установа и пословних паркова. Инвеститори који желе да купују некретнине ради издавања такође преферирају мање објекте у овим квартовима.
Купци некретнина у Бугарској су платежно способни, а с обзиром на то да углавном припадају узрасној групи од 35 до 40 година довољно су млади да им буде одобрен кредит на рок од 30 година. Они имају стабилне приходе и могу да отплаћују своје зајмове. Многи од њих већ су акумулирали значајну своту штедње, што им омогућава да купе жељену некретнину без потребе за кредитом.
Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..
НЕ „Козлодуј – Нови капацитети“ и конзорцијум компанија „Вестингхаус“ и „Хјундаи“ потписали су уговор о инжењерингу и изградњи нових нуклеарних капацитета НЕ „Козлодуј.“ Израда инжењерског пројекта вредног између 350 и 370 млн америчких долара..
За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..