Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе.

“Расположења су веома разнолика – од великог позитивизма до сарказма“ – сумирао је за Радио Бугарску изборне страсти у Мелбурну, Аустралија, Манчо Манев, заменик председника бирачког одбора у граду.

Овим речима почео је наш обилазак бирачких места у иностранству на изборима 27. октобра. На питање – када ће се одржати следећи парламентарни избори у Бугарској, Манчо Манев без размишљања одговара – у фебруару!

“Рекао бих да је то веома опасно и непријатно, јер изазива хаос и равнодушност, то је период у којем се држава не развија – нити на пољу законодавства нити у погледу дигитализације, инфраструктуре или администрације. Ништа од тога се не може побољшати ако немамо функционалну редовну владу, а уместо ње имамо прелазну владу која само „тапка лопту“ док дође нова власт,“ сматра Манев.

Ово мишљње не дели наша сународница Изабела Шопова, која од 2008. године живи у Аутралији, а у недељу је била секретар бирачког одбора у Бризбејну:

“На основу нашег досадашњег искуства, не мислим да ће следећи избори бити за четири године. Али, са друге стране, не мислим да је толико страшно ако су следећи избори за шест месеци. За мене је то демократски процес. Овако једно демократско друштво пролази кроз периоде кризе. Мислим да се наша земља суочава не само с политичком кризом, већ и с кризом у друштву, а политички проблем који не успевамо да решимо већ три и по године, један је од њених симптома.“

„Могућност да лично и директно учествујемо у власти дајући свој глас, не доноси ми умор, већ моралну сатисфакцију,“ рекла је за Радио Бугарску Надја Стојанова, дугогодишњи волонтер на бирачким местима у Бостону, која је је јуче своје право гласа остварила у Лондону, где је боравила службено. Уверена је да Бугарска има да решава озбиљне проблеме, али формирати владу по сваку цену не делује као најбоље решење:

“Оно чему се надам је да ће парламентарно заступљене партије, независно од своје тежине у новом парламенту, заборавити на свој его и сагледати велику слику – један несигуран свет у коме је најважније да Бугарска настави да се развија као европска, образована и демократска земља која ствара богатство, које се правично распоређује међу свим Бугарима. Понизност и поштовање интереса бугарског народа треба да буду главни приоритети у новом сазиву Народног собрања.“

„Чини ми се да ћемо већ на пролеће поново изаћи на биралишта,“ каже наша сународница Ирена Ангелова, која живи у Чешкој и гласа на свим изборима.

“Стварно желим да се нешто промени како не би било нових избора, али Бугари у иностранству масовно, а верујем да је то тако и у Бугарској, не желе да гласају. Они једноставно одбијају да схвате да је њихов глас веома важан.“

„На нама је да променимо ствари набоље. Потребно је да више младих људи изађе на изборе и гласа,“ каже Светлана Канева из Лондона, председница једног од бирачких одбора у британској престоници.

А људи у Бугарској и наши сународници у иностранству желе само да постоји ред у држави, правила која ће сви поштовати и могућности за бољи живот - за себе и своје породице.

“Осећа се умор бирача од честих изборних процеса, било је доста колебања, многи људи су гласали по инерцији,“ рекао је педијатар Цветан Ценков, председник јединог бирачког места у Кувајту. „Свесни су тога да се последњих неколико година не формирају редовне владе. Практично се ништа не дешава, никакви програми, никакве стратегије не могу да се покрену ни у којој области.“

Али и др Ценков је мишљења да ће нових избора бити већ почетком идуће године, што почиње да поприма веома опасне димензије за државност у Бугарској:

“Најопасније је за наше цивилно друштво, за грађански живот, јер се сусрећемо с немотивисаном државном админстрацијом. Људи страхују за свој посао, блокиране су институције, судство и пројекти. Ствари су на аутопилоту,“ каже др Ценков из Кувајта.

И све више сањамо о Временском склоништу, чак и да није оно које је створио Георги Господинов:

„Људи се надају да ће ово бити последњи избори из серије „Народно собрање“, рекла је за Радио Бугарску Викторија Влаховска, члан бирачког одбора у Редингу, на југоистоку Енглеске.

Већина бирача гласа јер се осећа одговорним, а не зато што верује политичким снагама, показала је анкета спроведена међу становницима главног града.

„Гласала сам јер сматрам да је то основно право које нам даје демократија. Веома је важно да будемо одговорни и изађемо на биралишта. Одговорни смо за будућност – нашу и ону наше деце,“ каже госпођа осредњих година, социјална радница.

Пре неколико дана је премијер Димитар Главчев изразио наду да ће избори 27. октобра бити кључ за финале у „Игри избора“, а као аутор књиге „Бајке из доње и горње земље“, Изабела Шопова се нада причи о нади:

“Ја лично верујем да побеђује онај који последњи одустаје. Ако верујемо и желимо да демократија у Бугарској победи, ако верујемо у принципе демократског процеса, онда морамо да то примењујемо и да будемо упорни, иако је обесхрабрујуће,“ каже један од наших сународника из Бризбејна, Аустралија.

Седми узастопни вантредни избори за народне посланике у последње три и по године су прошли. Грађани су рекли своје, на реду су политичари.

Текст: Весела Крстева

Извор: Интервјуи Веселе Крстеве, Гергане Манчеве, Дарине Григорове, Јоана Колева и Елене Каркаланове

Превод: Ајтјан Делихјусеинова