Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да један дан у години "буде за њих и за нас велики празник бугарског духа".
У то време, када у Бугарској већ постоји велика заједница бесарапских Бугара, који су учествовали у унапређењу нове бугарске државе, они предлажу да се 29. октобар – дан када је 100 година раније освећен храм "Св. Преображења" у Болграду (Украјина), у Бугарској обележава као Дан бесарапских Бугара. Међутим, 1939. године је почео Други светски рат и празник није успео да се афирмише. Обновљен је тек 1989. године на предлог Друштва за везе са бесарабским и тавријским Бугарима "Родољубец" ("Родољуб").
Тема бесарапских Бугара није међу најчешће разматраним темама код нас, али Бугарска их не заборавља и труди се да створи довољно услова да се наши сународници, који су се пре више векова доселили на територију данашње Молдавије и Украјине, врате и поново упознају своју прадомовину. Томе доприносе бројни фестивали, програми Министарства образовања и науке – "Бугарска – образовне руте" и "Неиспричане приче Бугара", дечији конкурси Извршне агенције за Бугаре у иностранству, на којима бесарапска бугарска деца веома активно учествују.
Један од најистакнутијих заговорника идеје о пружању подршке нашим сународницима из Украјине и Молдавије у одржавању везе са прадомовином данас је директор Извршне агенције за Бугаре у иностранству Рајна Манџукова. И она сама је бесарапска Бугарка, рођена у околини украјинског града Измаила. Не пропушта да упути поздравну поруку нашим сународницима поводом данашњег празника:
"Немогуће је да моја поздравна порука бесарапским Бугарима не буде преломљена кроз призму дешавања у Украјини. У том контексту, желим да мојим сународницима у украјинској Бесарабији пожелим храброст, смелост и снагу. Они су Бугари, али су грађани Украјине и део су ове земље која се бори за своју праведну будућност. Желим им снагу, здравље и да верују да је Бугарска уз њих! То се не види увек, али Бугарска је и политички на страни правде, а посебно што се тиче Бугара у иностранству, они имају подршку Агенције за Бугаре у иностранству и лично моју подршку – изјавила је госпођа Манџукова у интервјуу Радио Бугарској. – Бугари у Молдавији су, хвала Богу, у бољој ситуацији у контексту рата, али заиста бих волела да рат не раздваја бесарапске заједнице у две државе. Моја жеља Бугарима у Молдавији је да се према остатку бесарапских Бугара односе са више разумевања. Чинимо све што је могуће да организујемо заједничке иницијативе и да их окупљамо заједно и желим да заједно радимо на томе да бесарапски Бугари остану једна целина и да се не деле на Бугаре у Украјини и Бугаре у Молдавији".
"Дан бесарапских Бугара је веома емотиван, постајемо уједињени, подсећамо да нас има" – каже нам Оксана Жељапова, бесарапска Бугарка из Молдавије, чији је лични циљ већ годинама пружање подршке бесарапској деци из њене домовине. Једну од иницијатива којом ће овај празник бити обележен у Софији организовала је она.
"Ја имам једну жељу, један циљ. Желим да Бугари, који живе у Молдавији, осећају да нису сами и да увек имају пружену руку. Подржавам децу која играју народне игре, која се лече у једном центру за рехабилитацију итд. Увек када организујем добротворну вечеру, прикупљени новац поделим људима у неколико градића како се неко не би наљутио".
"То је моја покретачка снага, мој начин да својим ћеркама покажем традицију, обичаје и ко смо ми, бесарапски Бугари", са поносом каже Оксана.
Прочитајте још:
Превела: Албена Џерманова
У Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
У сени прошлонедељног одобрења новог састава Европске комисије, који је пре два дана званично преузео дужност, остало је још једно значајно дешавање –..